Berninijeva Ekstaza Svete Tereze nikog ne ostavlja ravnodušnim

Kapela Kornaro apsolutno je remek-delo rimskog baroka. Maestro kompozicionog orkestriranja arhitekture, skulpture i slikarstva, Đanlorenco Bernini, poput dramaturga je koncipirao autentično pozorište.

Totalni spektakl umetnosti posvećen je čudu – ekstazi Svete Tereze.

Bernini je kao literarnu osnovu uzeo svedočenje teološkinje, književnice i svetice, Tereze Avilske, o sjedinjenju sa bogom koje je usledilo tokom molitve kada joj je anđeo zario strelu, da bi provobitni strahoviti bol, prerastao u vatru velike ljubavi prema Svevišnjem, beskrajno duhovno, ali i telesno blaženstvo.

„Ko dođe ovde i vidi Berninijevu umetničko delo, toliko je dirnut da počne da se preispituje. To preispitivanje brzo evoluira u najintimniji dijalog sa skulpturom i neminovno pitanje: 'Zašto je bog dodirnuo baš mene kada sam toliki grešnik'. Odgovor daje Sveta Tereza. Svevišnji nas prihvata takve kakvi smo, sa svim manama i vrlinama“, navodi otac Anđelo.

Mistični eros sakralnog zanosa Bernini na specifičan način boji prirodnom svetlošću, dajući Svetoj Terezi krajnje evidentnu ekspresiju.

„Restauracijom smo otkrili da je Bernini koristio posebnu sobu svetlosti kako bi na što originalniji i prirodniji način osvetlio figuru Svete Tereze. Kroz jedan otvor svetlost je ulazila u mali prostor iznad skulpture, odakle se radijalnim svetlosnim snopom spuštala reflektujući se niz bakarne zrake i tako povećavala svetlosni efekat na celokupno delo“, objašnjava projektantkinja Kjara Santoro.

Scenski doživljaj je zaokružen niskim reljefima na kojima su članovi porodice Kornaro prikazani kao gledaoci šokantnog čina koji je uvek iritirao moraliste.

Ekstaza Svete Tereze je najintrigantnije i najprovokativnije Berninijevo remek-delo. Poruka je eksplicitna – ni najuzvišenija ljubav, duhovno-sakralna, ne isključuje telesno zadovoljenje.