Maestro Rikardo Muti postao počasni član Ruske akademije umetnosti

Muti je na ceremoniji ritualno „obučen“ u odoru koju nose članovi Ruske akademije umetnosti u svečanim prilikama.

Maestro Muti je jedan od najvećih dirigenata današnjice, umetnik koji i van operskih scena uživa status internacionalnog ambasadora kulture.

Rođen je u Napulju 1941. godine, studirao na Verdijevom konzervatoriju u Milanu. Vodio je niz velikih orkestara, kao milansku Skalu, londonski Novi filharmonijski orkestar (New Philharmonia Orchestra), Filadelfijski orkestar (Philadelphia Orchestra), Čikaški simfonijski orkestar (Chicago Simphony Orchestra).

Jedan je od najčešće pozivanih gostujućih dirigenata širom svetskih scena. Odatle potiče i njegova bliska saradnja sa Bečkom državnom operom i filharmonijom. Šira publika ga zna kao dirigenta koji je šest puta vodio Bečki novogodišnji koncert.

U srca ruskih operskih poklonika Rikardo Muti se upisao pre desetak godina, sa duplim koncertima u Milanu i Moskvi, na kojima su zajednički nastupili orkestri i horovi Skale i Boljšog teatra. Postoji i jedna lična nota, jer je 1968. godine, tada mladom Rikardu Mutiju, internacionalni put otvorio ruski dirigent Svjatoslav Rihter (1915–1997).

Sinoćna svečanost u ruskoj ambasadi nadilazi protokolarnu, pa i umetničku važnost samog događaja, zbog posebnih odnosa koji vladaju između Moskve i Beča.

I ruska i austrijska strana se od proglašenja zapadnih antiruskih sankcija 2014. godine trude da pokažu kako umetnička razmena neometano teče kao i pre. Kao najuspešnije sredstvo za prevazilaženje negativne politike do sada se pokazala bečka tradicija klasične muzike, uopšte diplomatska moć klasike u povezivanju nacija i kultura.

Svet klasične muzike je prostor internacionalnih stremljenja, što se pokazalo i ovom prilikom. Jedan italijanski dirigent globalnog ugleda je u najboljem maniru upotrebljen kao simbol za povezanost ruske i austrijske visoke kulture. Ili kao vidljivi znak da Beč u svojoj tradiciji evropskog centra klasične muzike nije dodirnut aktuelnim antiruskim sankcijama.

Dolazak domaće elite klasične muzike na sinoćnu ceremoniju, na primer bivšeg direktora Bečke opere Jana Holendera, šefa Bečkih filharmoničara Danijela Frošauera, ili direktorke Salcburških letnjih igara Helge Rabl Štadler, takođe treba videti kao demonstrativnu potvrdu da Beč i Moskvu i dalje povezuju dobre vibracije.

„Rikardo Muti je dirigent koji je klasičnu tradiciju 20. veka preneo u 21. Njegov stil osvaja intelektualnom lepotom i snagom", rekao je Zolotov.

„Zahvaljujem na časti što sam i ja mogao da makar malo postanem član ruske porodice", uzvratio je Muti. I njegov govor je bio okrenut blagodetima dugog kulturnog sećanja, suprotstavljenom kratkoj memoriji politike.

U Beču znaju kako se svira Čajkovski, kao što u Moskvi znaju kako se svira Mocart, kaže Muti, „dok na drugim mestima to nije uvek sigurno, pa Čajkovski ispadne pomešan kao ruska salata".