Festival „Isidori u čast“ dokumentovao njeno veliko unikatno delo i prepoznatljiv stil

Za Isidoru nije bilo malih priča. Pisala je za velike orkestre, stvarala je opere, komponovala je za soliste, ansamble, uvek za prijatelje.

S tom namerom je i govorila. Jednostavno i direktno – o muzici, umetnosti i kulturi. 

„Ona je umela da govori o svim stvarima koje jesu aktuelni problem našeg društva, pre svega o muzičkoj kulturi, ali i zašto je to bogato iskustvo koje je stekla unikatno - sa najvećih evropskih scena je toliko veliko da prosto želite da kao umetnik podelite to sa onima koji to nemaju", kaže Borislav Čičovački, umetnički savetnik festivala.

Knjiga intervjua i autorskih tekstova i fotografijama dokumentuje muzički život, sadržajem tematizuje nasleđe i brigu o baštini.

To je, moglo bi se reći, tema i muzike na koncertima. Karakteristične tonske boje, prepoznatljiv stil i rukopis inspirisan ritmovima i melodijama Balkana.

„Muzika Isidore Žebeljan je na izvestan način zadivljujući pogled kroz njen ogromni kaleidoskop na ceo spektar sačinjen od srpskih, jugoslovenskih i balkanskih pesama i igara. Njena muzika je eklektična i intelektualna, u isto vreme je duboko emocionalna i izuzetno očaravajuća“, rekao je violinista Daniel Rouland.

Dva koncertna dana kamerne muzike spajaju sva njena interesovanja – film, pozorište, klasične koncerte. Većina kompozicija premijerno u Srbiji, a neke, izvedene u inostranstvu ili u novom aranžmanu, Isidora nije ni čula.

„Njena muzika je ili zahtevna ili jako jednostavna. Isidora je napravila magiju tako što je spojila ta dva sveta – jedan koji je ovde sa našim muzičarima i jedan taj van Srbije, i neverovatno kako su svi toliko posvećeni i spremni u stvari", izjavila je violončelistkinja Maja Bogdanović.

I na sceni i u publici prijatelji, oni koji cene i osećaju muziku Isidore Žebeljan. Taj omaž mogao bi da postane tradicija, kao što je bijenalan postao Isidorin festival u Kragujevcu održan ovog leta. Ostalo je još mnogo toga da se kaže.