Atelje 212 onlajn - predstave po tekstovima Gorana Petrovića i Milene Marković

Predstava Matica, premijerno izvedena 2011. godine u Teatru u podrumu, nastala je po komadu Gorana Petrovića u režiji Rahima Burhana. U prvoj podeli bili su Petar Kralj, Svetlana Bojković, Gorica Popović, Saša Torlaković, Nenad Ćirić, Dragana Đukić i Uroš Rakić.

Posle smrti Petra Kralja, ulogu zastavnika prve klase JNA u penziji, koji odlučuje da se preseli u podrum svoje zgrade prepun odloženih stvari koje su obeležile njegovu prošlost, preuzeo je glumac Mihailo Janketić.

Publika će na snimku koji će biti emitovan onlajn 28. maja od 20 časova na Fejsbuk stranici Ateljea 212, imati priliku da vidi upravo Mišu Janketića u ulozi Andrije Gavrilovića i glumicu Jelicu Sretenović, koja je zamenila Svetlanu Bojković, u ulozi njegove žene Milene.

Pisac Goran Petrović napisao je komad po sopstvenoj priči iz zbirke Bližnji. Prema njegovim rečima, drama prati sudbinu ljudi koji su odbačeni. Gledaocu se ostavlja da sam prosudi koliko je nesreće i nepravde u ovom društvu, koliko nesnađenih ljudi, koliko tragičnog i komičnog, kaže pisac. Bilo je to treće delo Gorana Petrovića adaptirano za izvođenje u pozorištu, nakon Opsade crkve svetog Spasa u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića i Skele, takođe u Mladenovićevoj režiji.

Matica je imala pedeset izvođenja, a poslednji put izvedena je 2013. godine. Scenograf je Marija Jevtić, kostimograf Dragica Laušević, kompozitor Vlatko Stefanovski, dramaturg Gordana Goncić, autor videa Dušan Đorđević.

Premijerom predstave Deca radosti 2016. godine, Atelje 212 obeležio je šezdeset godina od osnivanja. Predstava je nastala po tekstu Milene Marković u režiji Snežane Trišić.

Glumačku ekipu čine Filip Hajduković, Gorica Popović, Nenad Ćirić, Marko Gvero, Milica Mihajlović, Miodrag Krstović, Radmila Tomović, Jovana Gavrilović, Marko Grabež, Bojan Žirović, Katarina Žutić, Miodrag Dragičević, Isidora Minić, Milica Trifunović i Vladislav Mihailović.

Deca radosti su poetska drama u kojoj autorka obrađuje temu smene generacija u proteklih šezdeset godina kolektivne istorije jednog društva. Priča obuhvata i rokenrol, rođen iz bunta i bekstva dece radosti od realnosti, jer ideja o mirnom i lagodnom životu u blagostanju, koju su im roditelji usađivali, zapravo nikad nije ostvarena.

Predstava počinje susretom dve majke na grobovima svojih sinova, Pesnika i Ratnika, stradalih na prelomu jednog surovog vremena, devedesetih godina dvadesetog veka.

„Pisala sam o generaciji na koju sam se ugledala i koju sam mrzela, pošto to uvek ide zajedno. Pisala sam o svojoj generaciji i o ljudima koji su nas napravili. Na neki način dajem tezu da mi nismo odrasli", rekla je dramaturškinja Milena Marković.

Rediteljka Snežana Trišić je komad Deca radosti doživela kao rokenrol rekvijem i postavila kao ep o ličnom i kolektivnom stradanju. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović Dragović i koreograf Bojana Robinson.

Predstava će biti emitovana 30. maja od 20 časova.