Srpski kratki film „Dom“ u trci za nagradu međunarodnog Korona film festivala

Priču za film Dom (Home) napisala je novinarka Milkica Stanković iz karantina u Milanu, režiju potpisuju Tanja Brzaković i Jelena Bosanac, ujedno i performerka u filmu, a muziku pijanistkinja i kompozitorka Miša Cvijović.

Film su u Berlinu snimile rediteljke, a ideja je nastala tokom perioda karantina, koji su autorke doživele svaka na svoj način.

"Pogled s prozora koji dugo tumara i traži smisao. Tokom karantinskih dana, čini se, univerzalno osećanje - traženje smisla. Smisao koji se možda nalazi u sećanju. Sećanju na dom, iz novog doma, u trenutku kada svet stoji... Ili se možda silovito kreće? Putuje(m) ka kući", glasi sinopsis filma.

U konkurenciji od 1262 ostvarenja iz preko 70 zemalja, film se našao među prvih 25. Glasanje za najbolji je u toku na sajtu: https://www.coronashortfilmfestival.com

Moguće je glasati do 24. maja, a pored Nagrade publike, biće dodeljena i Velika nagrada žirija.

O najboljem filmu odlučivaće Marta Popivoda, srpska rediteljka i video umetnica, Kler Burže, francuska rediteljka, Katrin Kola, francuska teatrološkinja, nemački glumac Tom Vlašia, glumica italijansko - američkog porekla Sara Lacaro, turska glumica Nesrin Džavadžade, i Adis Đapo, filmski producent iz Bosne i Hercegovine.

Jelena Bosanac izjavila je da su autorke spontano došle na ideju da snimaju ono što viđaju svakodnevno, ali sada u potpuno drugačijem svetlu.

"Rešile smo da zabeležimo jedan dan - puna 24 časa, svih 1.440 minuta, celih 86.400 sekundi. Zašto je ovde vreme toliko bitno? Iz bar tri razloga: ono nastavlja da ide mimo nas, mimo virusa; naši životi su u nekakvom vremenskom vakuumu; otkucajem svake sekunde moje telo boli, zbog pozicije u kojoj moram da izdržim bez pomeranja, radi umetnosti! Umetnosti u doba korone!"

Scenaristkinja Milkica Stanković kaže da je karantinske dane provodila sasvim sama, u Milanu, daleko od kuće.

"Tražeći smisao u teškim okolnostima, napisala sam emotivnu priču o svom razgovoru sa drvećem, cvećem, biljkama koje me okružuju, koje su poprimile personifikaciju meni najvažnijih osoba. Ispostavilo se da je priča o ljubavi univerzalna i idealna za film koji je osmišljen u drugom evropskom gradu, Berlinu", kaže autorka teksta.