„Memorijal“ Sesil Vajsbrot – roman o nasleđu Holokausta, pamćenju i potrazi za sopstvenim korenima

U Francuskom institutu predstavljena je knjiga „Memorijal" književnice Sesil Vajsbrot, dobitnice međunarodne nagrade za književnost „Aleksandar Tišma“, za celokupni opus.

Prepun tišine u kojoj odjekuju glasovi iz prošlosti, roman, Memorijal pokušaj je razumevanja i svakako spomenik protiv zaborava. Ali pre svega i putovanje da se pronađe objašnjenje sopstvenog osećanja i tereta tuđih života.

Naratorku, mladu ženu, nalazimo na peronu pariske železničke stanice dok čeka voz za Poljsku, za gradić Kjelce, iz koga je posle strašnog pogrom Jevreja 1946. pobegla njena porodica.

Putovanje je možda jednostavno, ali ono je i povratak na mesto užasa. U centar tajne, koju pokušava da razjasni.

„Ona želi da podstakne, da se vrati nekom pamćenju. Da utvrdi koje je njeno poreklo, koji su joj koreni i koje veze može da ostvari sa svojim prethodnicima. Da na tom putu pronađe svoje korene koje nema trenutno u životu. Jer oseća da egzistencijalno ne pripada nigde i želi to da razreši“, obajšnjava Sesil Vajsbrot.

Tok svesti ove putnice, prati povorka glasova, koji na momenat nestaju, na momenat su duhovi. Oni govore da ona misli da zna, ali da ne zna, da samo ne doživi ono što su oni doživeli, da kad čovek preživi nema šta da doživi.

„Roman sam napisala kao jednu kompoziciju, kao muzičko delo. Njena naracija se odvija u dugačkim rečenicama, a glasovi se izražavaju na kratak način i to doprinosi i stvara poesbnu ritmiku u romanu“, dodaje autorka.

Naša putnica nije usamljena u nesnađenosti sa prošlošću. U vozu sreće učiteljicu koja se vraća u svoj rodni grad Osvjenćim, koji živi u tišini, zagađen od istorije. Od zloglasnog logora Aušvic koji je bio smešten u njemu.

Rođena decenijama posle i ona živi pod teretom tuđih života i sudbina. A sećanja su najgori otrov.

„Svi imaju porodičnu ili kolektivnu istoriju iza sebe. Treba da se radi na tome, da čovek prihvati nasleđe, ali da se oslobodi tereta. I proživi svoj život. Ja sam živela okružena pričama o deportaciji. I meni je trebalo i egzistencijalno, ali i književno vreme da bih uspela da napišem nešto na tu temu“, naglašava autorka.

Romanom Mermorijal Sesil Vajsbrot na književni način svodi računa sa svim katastrofama koje je doneo 20. vek.