Ko je bio Homer i da li je bio jedan – pitanje koje je uvek otvoreno

Homersko pitanje je drugo ime za pokušaj da odgonetnemo kako su nastala dva najvažnija epa helenske književnosti – Ilijada i Odiseja: jesu li nastala usmenim putem, ili kao kombinacija usmenog i pisanog – i je li ih sastavila jedna osoba ili ipak ne.

"Istražujući homerski jezik, mi možemo nedvojbeno zaključiti da su i Ilijada i Odiseja nastajale u jednom jako dugom periodu i na jednom veoma širokom prostoru. Ako nam homerski jezik nedvojbeno svedoči o tome da je to artificijalni jezik koji u sebe ugrađuje različite elemente helenskih dijalekata, mi onda sasvim sigurno moramo zaključiti da ti epovi nisu mogli nastati u jednom trenutku, da ih nije mogao stvoriti jedan čovek", istakla je prof. dr Jelena Pilipović, Katedra za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu.

Do značajnog pomaka u tumačenju odgovora na homersko pitanje došlo se i pomoću istraživanja srpskohrvatske narodne književnosti u 20. veku. U tom kontekstu značajna su imena dvojice naučnika.

"To su Milman Pari i Albert Lord. Milman Pari je, da bi potkrepio svoja istraživanja potražio živu usmenu epiku. Živa usmena epika je u tom trenutku u Evropi zapravo jedino postojala na teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije i to upravo u nekim delovima Hercegovine. I on i njegov asistent tadašnji Albert Lord su detaljno izučavali upravo načine na koji su tada još uvek aktivni guslari sastavljali ono što je nama dobro poznato a to je epska narodna poezija i otkrili su mnogo sličnosti sa strukturom Homerovih epove", rekla je profesorka.

Ilijada i Odiseja su dva epa koja se nalaze u temeljima antičke književnosti, ali i čitave buduće evropske kulture. Odgovor na pitanje koja autorska instanca je ove epove načinila može donekle odgovoriti i na pitanje o osnovnim poetičkim razlikama između dva epa.

"Ilijada i Odiseja zapravo trasiraju dva sasvim različita puta. Takozvani jedan veliki put, put uzvišene, možemo reći do i patetične književnosti, a sa druge strane Odiseja trasira književnost druge vrste koja pripada domenu nečega što je uslovno rečeno posvećeno malom, prostom i običnom", istakla je profesorka dr Jelena Pilipović, Katedra za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu.

Homersko pitanje ostaje trajno otvoreno, međutim, brojna istraživanja, koja se sprovode i danas, donela su mnoge odgovore o dva helenska epa.