Crteži Dobrija Stojanovića izloženi u Modernoj galeriji u Valjevu

Čovek je u žiži stvaralaštva Dobrija Stojanovića, akademskog slikara iz prestonice, koji bezmalo šest decenija promišlja kroz umetnost.

U Modernoj galeriju u Valjevu izloženo je više od 30 crteža, koji su nastajali od 1986. do danas. Umetnik je ostao dosledan humanističkim vrednostima epohe renesanse. Slikama i crtežima opire se materijalističkim vrednostima ovog vremena.

„Tržište mora da bude slobodno, a mi ne moramo. Tržište ne sme da se uznemiri. Zamislite onda kako je umetničko delo na tom tržištu, koja je njegova sudbina u toj jednoj predatorskoj strukturi koja je potpuno materijalistička. Njegov opus je u tom smislu radikalna divergencija u odnosu na sve što do sada znamo. Tako da zbilja velika je čast učiniti vidljivim njegov opus, veličanstvenost njegovog opusa“, objašnjava istoričarka umetnosti Bojana Miljković.

Koreni Stojanovićevog dela su modernistički, ali istoričar umetnosti Nikola Kusovac, odredio ga je kao „jednog od najupečatljivjih savremenih srpskih tradicionalista“.

„Ovo iziskuje celog čoveka. Meni je žao što ova moja Srbija odvaja za kulturu nešto minimalno, bilo je 0,3. To je sramno, to vređa kulturu. Jezik i kultura to je stub postojanja svake države na ovoj planeti“, istakao je akademski slikar Dobrije Dobri Stojanović.

O vrednosti crteža kao završenog umetničkog dela autor je zapisao da je to „čin neposrednog izraza, čin mišljenja i razrešenja unutrašnje napetosti, dragocen zbog toga što umetnik njime govori spontanije, neposrednije i iskrenije…“

„Velika mi je nagrada ovo što me Ljuba sa Komnenićem uvrstio u program. On je osetio taj moj rad“, kaže Stojanović.

Umetničko delo, smatra Dobri Stojanović, mora da nosi tajnu, nerazumevanje. Ljudi koji hoće sve da razumeju, kaže, nikada nisu osetili pravo umetničko delo.