„Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića – crna komedija našeg morala

Pred čitaocima je pravo ogledalo. U njemu će neko videti sopstveni lik, većina odraz sveta i vremena u kojem živimo. Ozbiljno delo koje će vas nasmejati, slatko i gorko. Istrajan u dubokom zahvatanju stvarnosti i duhovitosti je Tripković.

Don Kihot u doba lajf koučinga

Ni "besmrtnost" ni "ludost" nemaju ovde doslovno značenje. 

Motiv besmrtnosti odnosi se na večnost određenih obrazaca ponašanja, zabluda i društvenih mehanizama. „Ludosti“ su neograničenog roka trajanja jer se neprestano ponavljaju u različitim oblicima i epohama. Time roman dobija univerzalnu dimenziju i prevazilazi konkretan prostor i vreme.

Neprilagođeni pojedinci postoje odvajkada, preglasani, marginalizovani, proglašeni opasnim i smešnim. Najpoznatiji živi u literaturi kao junak, u stvarnosti kao simbol već pet vekova - Don Kihot.

On je krenuo u borbu za plemenite ciljeve zaluđen viteškim romanima, gospođa Kubat, u duhu vremena, knjigama pozitivne psihologije.

Umesto da lamentira nad svojom sudbinom otpuštene službenice banke ona kreće "putem kojim se ređe ide" i svim drugim utabanim stazama gurua takozvanog lajv koučinga, sa svima koji su podučavali kako se živi "u saglasju sa univerzumom".

Post na urinu i vodi - Tripkovićev smeh i podsmeh

Ona ne želi da pomogne samo sebi već i drugima, snima klipove za društvene mreže, organizuje treninge, čak zapošljava komšinicu Nadu kao ličnog asistenta. Tako stiže i do gostovanja u TV emisiji sa "prestižnim" učesnicima, stručnjacima za "alternativne načine rešavanja zdravstvenih problema": sangejzerkom Nađom, osnivačicom Solero-praksis centra, Grbovićem, osnivačem Instituta za prirodnu medicinu, profesorom doktorom Momčilovićem, nutricionistom i urinoterapeutom.

A znate li šta ta njegova terapija podrazumeva? Masažu urinom koji je odstojao 3 do 7 dana, ili post na urinu i vodi... Ima toga još, ali neka vam Tripković ispriča na svoj duhovit način, jer je vrhunskom literarnom veštinom baratanja ironijom i sarkazmom ludilo iz stvarnosti doveo do savršeno smišljenog apsurda koji deluje otrežnjujuće, istovremeno podstičući na smeh i podsmeh.

"Ludost" kao otpor svetu kompromitovanog morala

Besmrtne ludosti gospođe Kubat Milana Tripkovića, slojevito, ironično i intelektualno izazovno delo vešto se poigrava granicama između razuma i ludila, privatnog i javnog, intime i ideologije. U središtu romana nalazi se lik žene čija se „ludost“ postepeno razotkriva kao društveni konstrukt, ali i kao vid otpora svetu u kome su normalnost i moral ozbiljno kompromitovani. Zato će je autor uplesti i u krimi priču od koje pravi uzbudljivi triler. U njemu čitalac istovremeno napeto očekuje rasplet i postavlja pitanje: šta bih ja učinio da sam na njenom mestu?

Tripkovićev roman je posebno zanimljiv jer nije linearan, već teče u nizu epizoda, duhovitih podnaslova, neočekivanih unutrašnjih monologa, refleksija i ironičnih komentara, čime se čitalac uvodi u unutrašnji svet junakinje, ali i u širi društveni ambijent.

Nasilje kolektiva nad individualnošću

Gospođa Kubat nije „luda“ u medicinskom smislu – njena ludost je pre svega simbolička, egzistencijalna i duboko subverzivna. Ona razotkriva licemerje društva, njegove lažne vrednosti, razoreni svet moralnih skrupula i mehanizme isključivanja svega što štrči iz norme.

Jedna od središnjih tema romana jeste odnos između pojedinca i kolektiva. Gospođa Kubat živi u svetu u kome se od pojedinca očekuje i saglasnost. Njena nespremnost da prihvati nametnute obrasce ponašanja čini je strankinjom u sopstvenom okruženju. Ništa lakše od principa: ono što ne razumeš proglasiš ludim. Tripković time jasno sugeriše da ludilo nije nužno osobina pojedinca, već često plod nasilja kolektiva nad individualnošću.

Posebnu vrednost romana čini način na koji je lik gospođe Kubat oblikovan. Ona nije ni heroina ni žrtva u tradicionalnom smislu, istovremeno ranjiva i snažna, tragična i groteskna. Njene misli i postupci često su zapečaćeni ironijom i crnim humorom, ali iza te površine krije se duboka egzistencijalna teskoba. U njenoj „ludosti“ prepoznaje se očaj zbog sveta koji je izgubio smisao, ali i prkos prema pravilima koja guše slobodu mišljenja i osećanja.

Da li je prilagođavanje uvek znak zdravlja?

Roman se može čitati i kao kritika savremenog društva, posebno sklonosti ka banalizaciji, površnosti i brzom osuđivanju. Tripković ne nudi jednostavne odgovore ali su poruke jasne, duhovito i ironično smišljene i izrečene, literarne moralne pridike. Budite spremni i na pitanja: ko ima pravo da definiše normalnost? Gde je granica između razuma i ludila? Da li je prilagođavanje uvek znak zdravlja ili ponekad upravo suprotno?

Zato su ludosti gospođe Kubat od one vrste književnosti koja namerno uznemirava čitaoca, terajući ga da preispita sopstvene stavove i navike mišljenja.

Ostaje zabeleženo da je ovaj roman bio u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu što utiče na čitanost. A ništa bolje od činjenice da čitaoci imaju dobar putokaz ka značajnom delu savremene srpske proze, intelektualno provokativnom, aktuelnom i svevremenom, tematski slojevitom i beskrajno duhovitom.