Gradovi junaci u „Prestonicama“ Ane Atanasković – hronika identiteta, pamćenja i intimnih putovanja kroz Srbiju

„Romaneskni vodič kroz Srbiju“, kako ga je u podnaslovu definisala autorka, zanimljivo je žanrovsko pletivo satkano od putopisa, istorijskog epa, eseja i lične ispovesti. Sa Anom Atanasković prolazimo gradovima koji su u različitim epohama bili prestonice srpskih zemalja, ali istovremeno prestona mesta njenih sećanja, ljubavi, razmišljanja.

Gradovi su više od betona i asfalta, živa bića, s bogatim nanosima istorije, kolektivnog i pojedinačnog pamćenja. To je polazište priče. Autorka piše: „Gradove ne čine samo zgrade i ulice; oni su bića koja pamte naše nedoumice, kamenja spoticanja, radosti i nezaboravne trenutke“.

Ljubavno pismo Srbiji

Beograd u kome je njena sadašnja adresa, rodni Kruševac, Smederevo, Kragujevac, Sremski Karlovci, Debrc i Niš, Prizren. Svi su jednom bili političke ili duhovne prestonice Srbije. Svi su, sada, Anini književni junaci.

Putovanje kroz gradove nije samo fizičko, već i unutrašnje, sećanjima, istorijom, emocijama. Zato ovo nije klasičan putopis. U središtu nisu samo geografska i kulturna obeležja. Ana je u štivo ugradila autobiografsko, ona je naš vodič i putopisac koji razmišlja, oseća i deli sa nama emocionalne niti koje je povezuju s gradovima.

Stranicama dominira emotivni ton, autorka ne skriva da je ovo „ljubavno pismo Srbiji“. U intervjuima ističe da je osnovna emocija koja povezuje sve priče ljubav, ali da su prisutni i bol, nada, ponos i čežnja. Ona ume da uzdigne i svoje ljubavi, Apolona, Češirskog mačka, Dečaka..., tople, staložene, snažne, strasne s pritajenim "fanfarama koje uvek obezbede sve što hoće", da opiše snažna osećanja uzdignuća ljubavi, ali poseban utisak na mene su ostavile male životne filozofije koje drugačije od drugih objašnjavaju kraj, odlazak, rastanak.

"Tragedija izdaje, tada sam tako mislila. No, izdaja ne postoji, svako ima pravo da ide kuda želi. Pokušaj da zaustavimo nekog je refleks. Ali, onda shvatiš da on ide jer se to tako moralo odigrati... Razumeš tog koji odlazi. Oprostiš. Izdišeš bol, pronađeš sebe, vratiš fokus na svoj život, želiš mu od srca svu sreću".

Beograd sa najviše stranica

Opisujući amblematska mesta gradova i svoje uspomene na njih nameće zanimljivo pitanje: "Da li izdajemo bivše ljubavi s kojima smo boravili u njima kada dođemo s novim voljenima?"

Smenjivanje esejističkog i pripovedačkog narativa daje dinamičan ritam delu. Posebnu draž čine lične anegdote, poduprte istorijskim podacima i lokalnim pričama. Beograd je dobio najviše stranica, njegovi znameniti delovi koji su obeležili mnoge trenutke spisateljice, njegovi venci, ulična hrana koja je stekla slavu na određenim mestima i postala pravi BG brend, stare kafane i novi hoteli, Beograd – dečak i bol i mokre ulice koje pevaju, tačan broj pritoka reka čije ušće je ikonično za prestonicu i brojevi tramvajskih linija i toliko toga još jer Beograd je „niskobudžetni Njujork".

Posebno mesto, naravno, pripada i rodnom gradu pod Bagdalom, sećanju koje živi u kući koje više nema.

Prizren, slutnja i želja

„Prestonice zanavek čuvaju esenciju teritorija. Čak i kada budu otete. One su čuvari kolektivnog sećanja. Sudbonosne i sudboplodne... U Sremskim Karlovcima vreme ne teče, mi tečemo kroz njega".

„Gradovi se sećaju nas, mi njih”. Podsetiće nas Ana i na velikane čija imena čitamo na tablama s nazivima ulica, Andrić, Rakić, Domanović... Zajedničko svim gradovima je da su čuvari istorije, ali i mesta gde se sadašnjost i prošlost susreću. Atanasković podseća da svaki naš korak, svaka misao i sećanje nadograđuju prostor.

Samo u jednoj prestonici nije bila, u Prizrenu. Mesto koje nije bilo deo njenog stvarnog doživljaja postalo je deo njene „svesti u obliku slutnje i želje". I najveći spisateljski izazov.

Bogatstvo lokalnih detalja i manje znanih istorijskih činjenica o gradovima čini je zanimljivom za čitaoce koje interesuje tema prostora i identiteta. Emotivna toplina autorkinog glasa i žanrovska raznolikost pružaju višeslojno iskustvo čitanja. Jezik ljubavi i kritičko razmišljanje poziv su da zastanemo, pogledamo unazad pre nego što krenemo napred s dubljom svešću o tome gde smo i šta smo.

Sama autorka u intervjuima kaže: „Pisala sam iz srca, iz duboke emotivnosti.”

U knjizi piše: „Kad ljubav ostavlja tragove u knjigama, nije malo."

Uistinu je tako.