Knjiga Vesne Aleksić „Treća mačka“ namenjena pre svega odraslima koji žele da razumeju dečje emocije

Dok su mnoga deca želela da ih neko usvoji, dve devojčice, junakinje romana, bile su srećne što imaju jedna drugu. Bjanka se sećala šetnje sa ocem pored ribnjaka i majčine bolesti, Mitra nije imala nikakva znanja o sebi sem da su je našli i ime joj dali neki nepoznati ljudi.

Jednog dana Mitru, devojčicu krhkog zdravlja, usvojiće žena iz Stokholma. U Švedskoj će joj pružiti svu toplinu roditeljskog doma i omogućiti lep život.

„Meni je bilo najvažnije da jednu plemenitu priču koju sam zaista čula, sve je istiniti događaj da je ostavim da bude tako plemenita. Zato sam je stavila u usta deteta. Ispričati nešto surovo, a ne biti patetičan. To može da izvede samo dete. Jer dete može da spoji u svom pričanju pržene krompiriće, nameštenu spavaću sobu, zamisao kako bi mu izgledali roditelji, mačku i mesec. To može samo dete.To su sve elementi koji razbijaju patetiku“, objašnjava Vesna Aleksić.

Devojčice su imale svoj mali svet koji je čuvala mačka bez imena. Posebno noću, kada su najviše pričale, šapućući, dok su druga deca spavala.

„Treća mačka je zapravo ljubav. Treća mačka je ono nešto što nam hrani dušu, nešto nevidljivo, ali stalno prisutno.Taj osećaj da nisi sam na svetu. Ona ima samo nju u Beogradu, a ova odlazi u Stokholm. To što će one misliti jedna o drugoj, što će se voleti i imati neka čvrsta sećanja, to je treća mačka“, dodaje autorka.

Priču o velikodušnosti u kojoj su prikazana i ne tako lepa iskustva i potresne scene kojima je Vesna Aleksić prisustvovala u profesionalnom životu, ilustrovao je Kosta Milovanović.

„Za mene kao ilustratora dok sam ilustrovao ovu knjigu verovatno je najveći izazov bio taj da pronađem pravi odgovor na emocije koje deca realno proživljavaju. Budući da je čitava knjiga inspirisana realnim događajuma da pronađem dovoljno realne prikaze njihovih lica i pokreta koje treba da predstavim u knjizi. Pronaći pravu meru u toj delikatnoj situaciji u kojoj se devojčice nalaze, ne otići u neku prepatetičnu priču, prikaz onoga što one realno proživljavaju jer treba imati u vidu da i deca ma koliko da su ugrožena u nekim situacijama često lakše prebrode te krize od odraslih“, kaže Kosta Milovanović.

Vesna Aleksić je knjigu namenila pre svega odraslima koji žele da razumeju dečje emocije – vaspitačima, roditeljima, hraniteljima i budućim usvojiteljima, a potom i deci, kako bi se upoznala sa svetom o kojem ne znaju ništa – životom njihovih vršnjaka bez roditelja.