Velika oproštajna zabava za kraj leta - u "Kafeu bez imena" Roberta Zetalera

Moje književno poznanstvo sa Robertom Zetalerom počelo je romanom "Čitav život", kupljenim u jednoj salcburškoj knjižari, umesto suvenira.

Pratila sam tegobni život njegovog junaka i umesto gorčine u pamćenju mi je ostala rečenica u kojoj na kraju života iskreno tvrdi da je zadovoljan proživljenim jer je imao priliku da voli i stekao iskustvo o tome kuda bi ljubav mogla da vodi, video je kako nekoliko muškaraca šeta po mesecu, preživeo jedan rat i jednu lavinu i vozio se autobusom.

Koliko je sto grama sreće?

Takvi su Zetalerovi junaci. Jednostavni ljudi koji jedinice mere sreće određuju sami, shodno svojim željama ne osvrćući se na lažni glamur i osmehe bez temelja. Kada su zadovoljni to vide u ogledalu života, kada su nesrećni pate i trude se da bude bolje. Ovog puta Zetaler ih je okupio u kafeu bez imena. Njihove sudbine su naizgled slične ali daju kafeu šarenilo života. Zetaler ima dar za detalje i to roman čini posebnim. I osmesi i poređane čaše i pogledi i stolovi i gomile računa i kiseli krastavčići na meniju, sve je život i sve je literatura. Blizina pijace dovodi prave goste za poslovanje i književni život.

Radnja romana "Kafe bez imena" koji su prevele Ljiljana Ilić i Nataša Vukajlović Fisher, smeštena je u Beč, u maleni svet prestoničkih kafea i kafića, između Karmelitermarkta, Leopoldstadta i Pratera. Postaje duša, mesto ukrštanja priča života radnika, umetnika, beskućnika, kečera...

"Simon je razmišljao o svojim gostima. Čudno kako je malo znao o njima, a koliko ih je dobro poznavao."

Šezdesete su i rat se sve više udaljava u sećanju i vidljivim tragovima ustupajući mesto obnovi, napretku, novom optimizmu. Glavni lik, Robert Simon, ratno siroče, u duhu tog novog optimizma, ispunjava svoj san i otvara kafić.

Zetalerov živopisni mozaik ima trideset devet kamenčića, odnosno poglavlja. Sve je autor opisao tako jednostavno da se osećate kao u dokumentarcu. Ipak, istorijske činjenice samo su okvir. Nećete od njegovih junaka slušati filozofske rasprave i velike ideje. A baš na njihovim malim pričama počiva slika o čitavom vremenu.

"Svaki san nestane kad se ispuni"

Gazda Simon čitavu deceniju vodi svoj mali ugostiteljski san uz sve draži i nevolje koje taj posao donosi.

"S kafeom je ispunio svoj san, ali postao je svestan proste činjenice da svaki san nestane kada se ispuni... Ali svaki put kada bi pokušao da zamisli neki drugi život, zaključio bi da ni s ovim uopšte nije prošao tako loše". Za čim čezne? Za ljubavlju, čini se.

"Ljubav mi nikad nije nanela bol. Otac je uvek govorio: Bolovi su samo male pakosti života. Strašno postaje tek kad ih više ne osećaš."

Velike i male nepravde, nepravedne igre sudbine, šale, ljubavi, rasprave, tračevi su deo sveta bezimenog kafea. Njegov život čini mnogo ljudi. Pre svih Simonova "desna ruka" Mila, jedra seljančica koja ostaje bez posla u fabrici tekstila i bez sredstava za život. Dao joj je posao, a ona mu pošteno i odano uzvraća. Najbolji prijatelj je mesar Berg, a sliku upotpunjavaju kečer Rene Vurm, trgovci mlekom i sirom, boemi i drugi gosti. Posebno su zanimljivi dijalozi dve gospođe. Njihove teme imaju širok raspon, od prevoza do sopstvene sahrane.

Sve junake okupiće Zetaler na velikoj oproštajnoj zabavi jedne subote poslednjeg dana jula, na vrhuncu leta, "trenutku preokreta između rastanka i novog početka".

Simbolično. Kada se rastanete od jednog Zetalerovog romana krećete u knjižaru po novi roman.