Zašto je latinski postao puka ekscentričnost - "Globalna istorija neznanja" Pitera Berka

Da li ste se ikada zapitali šta je neznanje? Bilo bi zanimljivo da pokušate da odgovorite na to pitanje pre čitanja ove knjige. A, onda uživajte u iznenađenjima koja Piter Berk, britanski istoričar, profesor emeritus kulturne istorije na Kembričkom univerzitetu i doživotni istaknuti član Koledža Emanuel, naučno utemeljeno, spisateljski savršeno, na momente anegdotski iznosi pred vas.

U svojoj novoj knjizi, Berk za početak objašnjava da je tradicionalna definicija jednostavna: "neznanje je odsustvo ili lišenost znanja".

Zašto se definicija neznanja smatra preširokom? Razlozi su naročito zanimljivi, imajući u vidu razlike, recimo u engleskom, među pojmovima ignorance "neznanje" i rescience "beslovesnost" i kako se oba ta termina razlikuju od "neznanja" non-knowledge. Slede zanimljivi primeri iz drugih jezika. Za jezičke sladokusce ali ne samo za njih, pa je zato još jedna knjiga koju vredi pročitati ovog meseca. 

Zamašno neznanje čovečanstva

Čeka vas 15 poglavlja prave istorije neznanja, zapravo istraživanja zamašnog neznanja čovečanstva kroz vekove od religije, politike i nauke do biznisa i katastrofa. 

Berk nam pokazuje načine na koje je neznanje uticalo na živote običnog čoveka tokom istorije. Zanimljivo je da je nekad bilo i korisno, "blaženo", naravno uglavnom je donosilo zlo. Objašnjava "mreže povezanih ideja“, u kojima su "prepreke, zaborav, tajnost, poricanje, neizvesnost, predrasude, nerazumevanje i lakovernost“.

Neznanjem su se, kako objašnjava Berk, bavili prvi filozofi još pre 2.500 godina. Naravno i sticanjem znanja, a kako je svet od vremena Konfucija, Sokrata, antičke Grčke i Rima, odnosno svega što simbolizuju, stigao do Trampa, od velikih saznanja do sumnjivih znanja i manipulacije na društvenim mrežama, dezinformacija, lažnih vesti, preopterećenosti informacijama? I o tome je ova knjiga.

Četrdeset vrsta neznanja

Postoji, iznenadiće vas podatak, više od 40 vrsta neznanja. Na primer „strateško neznanje“ „namerno držanje drugih u neznanju“, ono što čine vlade i špijunske agencije, „organizaciono neznanje“, koje ste sigurno i sami iskusili, jer je zastupljeno u firmama, korporacijama, kada vodeći ljudi namerno zadržavaju saznanja samo za sebe.

I Šerlok Holms je dospeo na stranice Globalne istorije neznanja i to kao primer „Racionalnog neznanja“, odnosno uzdržavanja od saznavanja kada je šteta veća od koristi. Možete li da se setite zašto? Podsetiće vas Berk.

Autor piše da je još prosvetiteljski politički filozof Žan-Žak Ruso primetio da „celu zemlju prekrivaju narodi kojima znamo samo imena, ali se usuđujemo da donosimo sudove o ljudskoj rasi." I to se nije promenilo do danas, pa je mnogo zapanjujućih primera kako su političari prekrajali granice zemalja o kojima nisu znali dovoljno. Neznanje, istinsko ili lažno, svesno ili nesvesno, u religiji, nauci, ratu, politici, biznisu dovodilo je i do katastrofalnih posledica, pokazuju ove stranice.

Od neznanja do znanja

Prateći istoriju neznanja otkrivamo i drugu stranu, istoriju saznavanja, znanja, kao i njegove svevremene granice.

Jedan od zanimljivih primera uporednog toka uzdizanja i srozavanja znanja na nivo neznanja na samo pola stranice slikovito prikazuje autor podsećajući da se od renesanse do dvadesetog veka očekivalo od pripadnika više srednje klase da poznaju istoriju, filozofiju, jezik antičke Grčke i Rima. Od poslanika u britanskom parlamentu se očekivalo da prepoznaju aluzije u govorima u Donjem domu ili u Tajmsu. A, "danas kada Boris Džonson kaže nešto na latinskom to je puka ekscentričnost". Naravno, svi su čuli za Aristotela, Platona, Homera, Vergilija ali ko je pročitao neko njihovo delo makar u prevodu?

Ne morate da razmišljate o Britaniji, pogledajte oko sebe! Ko je od vaših prijatelja posegnuo za klasičnim delom? Pa da se pohvali slikom naslovne strane knjige na Instagramu. Zvuči kao dobra šala.

Zato poslušajmo savet Pitera Berka i vratimo se rečima Marka Tvena: "Svi smo mi neznalice, samo svako o nečem drugom."

Dobro je biti svestan toga.