Uroš Đurić vodi publiku kroz svoju izložbu „Autonomizam sada i ovde“

Njegove slike, stripovi i crteži prepoznatljivi su, a njegov lik generacije pamte kao anđela iz kultnog filma Mi nismo anđeli.

Bio je i tragač u kvizu Potera. U svojoj umetnosti povezao je likovna, muzička i filmska iskustva, iskren je prema sebi i okolini i već dugo živi u skladu sa onim što misli i stvara.

Pre 30 godina, sa prijateljem sa klase Stevanom Markušem, pokrenuo je Manifest autonomizma.

 „To je bilo jedno zanimljivo vreme. U trenutku kada smo postavili neke ideje koje smo ozvaničili tim imenom i idejom o autonomiji, autorskoj autonomiji i krenulu sa idejom o autonomizmu. To je bilo pred sam raspad Istočnog bloka, proleće 1989. godine“, priseća se multimedijalni umetnik Uroš Đurić.

Godine 1994. Đurić je zapisao da „mrzi svoje slike jer nisu onako savršene kao što je bio on dok je imao viziju tih istih slika“. Od tada, stvarnost se promenila, umetnik vizuelno reaguje na zbivanja oko sebe i u sebi. Novim radovima pokušao je da se vrati u vreme kada nije imao ništa.

„To je jedna potpuno nezavisna produkcija, bez ikakve želje da kopira ili postavi se tamo gde je sve stalo u nekom trenutku ili da bude reminiscencija na nešto. Zato se i zove izložba Autonomizam sada i ovde, znači šta je to autonomizam i na koji način on može da se praktikuje 2024. godine“, objašnjava Đurić. 

Na fakultetima umetnosti savlada se zanat, a da bi umetnik ostao svoj, potrebno je da se ožive ideje sa početka kada je neko poželeo da stvara. Od nemogućeg, gradi se moguće.

„Dok studiraju treba da se prepuste samoj umetnosti i da iz umetnosti govore o svom doživljaju sveta, pa i o doživljaju same umetnosti. To je jedan živ dijalog, jedna živa stvar koja se odvija možda od svih okolnosti najbolje tokom studija zato što ste tu sa svojim savremenicima sa kojima delite i sličan pogled na svet, možete da uočite dokle su oni dobacili, a dokle vi i da učite jedni od drugih“, istakao je umetnik.

Dok traje izložba, do 30. aprila, Uroš Đurić održava stručna vođenja u izlagačkom prostoru i u nekadašnjem legendarnom klubu „Akademija“.

„Počeo sam da radim kao di-džej na 'Akademiji' tek kada sam završio Akademiju. Pre toga sam radi sve one najgore poslove koji se rade po klubovima od skupljanja flaša, preko garderobera, do cepača karata na ulazu. Zahvaljujući radu na 'Akademiji' kupio hi-fi, gramofon, pojačalo, kasetofon, prvu električnu gitaru koju sm ikada posedovao, kablove, tako da pamtim to vreme kao izvanredno“, priča Đurić. 

Katalog izložbe osmišljen je u formi časopisa Autonomizam sada i ovde.