Šest decenija Andrićeve Nobelove nagrade

Iako se njegovo ime u Nobelovom komitetu pominje već 1958. iako je 1960. bio u najužem izboru, 26. oktobra 1961. godine, Ivo Andrić ipak je bio iznenađen kada su mu vest iz Stokholma saopštili novinari koji su ga sačekali ispred stana, da se vrati iz uobičajene šetnje.

"Dvojica madih novinara su mi saopštila tu vest pa sam ja primio sa sumnjom. Oni su mi rekli - popnite se gore, videćete da Vam je stan pun novinara. Potom sam video da je tačno. Sad moram i ja malo da se sredim, da vidim kakva osećanja imam. U svakom slučaju, ja sam zadovoljan", rekao je Andrić tada.

Šest decenija pošto je dodeljena prva Nobelova nagrada, Andrić se upisao među dobitnike. I šest decenija kasnije, ostao je jendini naš pisac na toj listi.

"Do tada postoji jedan status naše književnosti, u ovom slučaju srpske, kao jedne egzotične književnosti balkansnih naroda i čini se da ona izlazi iz geta, ali prvenstveno je to uradilo Andrićevo delo koje je taj proboj napravilo pre dobijanja Nobelove nagrade. Čini se da je Nobelova nagrada bila verifikacija", kaže Maja Radonić, upravnica Zadužbine Ive Andrića.

"Oni su mu dali nagradu samo za epski zamah, a u stvari za lirski introspektivni, personalni nisu ditrektno, ali jesu indirektno za sve to drugo i za tog lirskog i psihološkog Andrića koji je meni najvažniji. Nekima je ta nagarada kost u grlu jer nikako ne mogu da je progutaju, a za druge je važnost reči i pripovedanja i ja mislim da je odnos prema Andriću odnos prema samopoštovanju", smatra Vladimir Pištalo, uprvnik Narodne biblioteke Srbije.

"Mislim da je to najveća blagodet koju mi imamo od tog velikog pisca to što je ostalo delo koje nam je dostupno i iz kojeg možemo razumeti ne samo svet u kome živimo nego provesti i neke lepe trenutke uživajući u tom jeziku i stilu", navodi glumac i producent Tihomir Stanić.

O Ivi Andriću i šest decenija Nobelove nagrade, više u emisiji Oko magazin od 18.20.