Andrej Končalovski: Umetniku sloboda ništa ne daje

Monološki delovi grade dokumentarni utisak, a važni su jer eksplicitno otkrivaju individualnu motivaciju likova, ubedljivo objašnjavajući ekstremne postupke i situacije u kojima su se našli.

Na primer, u slučaju Helmuta koji odlučno vodi konce u masovnom ubijanju Jevreja, kroz monologe otkrivamo njegovu istinsku veru u ispravnost Trećeg rajha, sigurnost u ideju spasa Nemačke koja je, po njemu, pre toga bila na putu propasti. On je apsolutno uveren da Hitlerove vizije predstavljaju otelotvoreni Raj za koji se treba boriti, ali Raj koji nije namenjen svima.

Helmut kaže: „Sanjam raj, ali raja nema bez pakla“. Upadljivo je da je on mladić prelepe spoljašnjosti, sofisticiran, veoma obrazovan, veliki ljubitelj ruske literature, posebno Čehova. Činjenica da takva osoba vapi za „čistom“ Nemačkom ima naročito porazno značenje koje izmiče klišeima. A posle kraha nacizma, on nepokolebljivo zaključuje: „Naša ideja se nije ostvarila jer je bila savršena, a savršenstvo nije za čoveka“.

Drugi oblik otelotvorenja zla nosi Žil, koji pomaže nacistima da sprovedu jezive zamisli u delo, što se prikazuje paralelno sa njegovom porodičnom svakodnevnicom. Na taj način se Žilov kolaboracionizam ukazuje kao rutina, normalnost, podsećajući na teze Hane Arent o „banalnosti zla“, činjenog u vremenu nacizma.

Na trećoj strani, Olga unosi ravnotežu u ove mračne, mutne vode, uvodi principe humanosti i dobra. Ona je u Francuskoj krila jevrejsku decu, zbog čega je uhapšena i odvedena u logor. Žil je licemerno vodio njen slučaj, a Helmut koji je u nju bio zaljubljen pre rata, u logoru će biti u situaciji da joj pomogne.

Olgini monolozi donose izuzetnu snagu, odraz bola i poraza, ali i izvanrednih moći života, neuništivog poriva za preživljavanjem. Ona otkriva mehanizam potpunog otupljavanja, proces navikavanja čoveka na sve, na najstrašnije oklonosti.

Andrej Končalovski je od šezdesetih godina značajno prisutan na mapi ruskog i svetskog filma. Brat Nikite Mihalkova i saradnik Andreja Tarkovskog na njegovim prvim filmovima, imao je burnu profesionalnu biografiju, između ostalog sukobe sa cenzorima, prvo sovjetskim, kasnije i francuskim. To ga je sve dovelo do uverenja da remek-dela nastaju u ograničenim okolnostima, što je rekao u jednom intervjuu povodom filma Raj.

„Na stvaralačkom planu umetniku sloboda ništa ne daje... Lanci su nam potrebni“. Imajući u vidu da je čitav svet danas vezan mnoštvom ograničenja, prostor stvaranja i doživljavanja umetnosti i kulture postaje sve važniji i nepregledniji, mesto kidanja lanaca.