Festival koji je naručio filmove o koroni

Već nedeljama, život na internetu vrti se oko globalnog karantina izazvanog pandemijom koronavirusa. Pisanje, stvaranje i komuniciranje iz samoizolacije, bez ikakve sumnje postao je trend broj jedan na internet portalima širom sveta. 

U ovom kontekstu, Solunski međunarodni filmski festival plasirao je projekat pod nazivom Prostori #1, pozivajući osam grčkih reditelja da snime kratke filmove iz sopstvenog doma. Instrukcije su jednostavne: filmovi bi trebalo da traju tri minutai bili bi komentar današnje stvarnosti u kojoj je većina ljudi zatvorena u određenom prostoru.

Reditelji su mogli da se inspirišu knjigom Vrste prostora Žorža Pereka, kolekcije eseja francuskog autora o ideji prostora. Objedinjeni u jedan video i postavljeni na Jutjub kanal Solunskog festivala, ovi radovi predstavljaju komentar o životu u vremenu koje je obeležilo društveno distanciranje.

Zbog ograničenog trajanja, zaplet ovih kratkih filmova mora biti što sažetiji, a sa druge strane imati smisla i isticati određenu poentu. Neki reditelji filmovima su pristupali ličnije od drugih. Reditelji Marijana Ekonomu i Stavros Psilakis bavili su se samospoznajom i razvojem kroz vreme i prostor. Oni su predstavili razne knjige, suvenire i predmete u svojim domovima koji su im omogućili da izgrade sopstveni identitet, dok su se istovremeno bavili njihovim uticajem.

Prisilna zatvorenost sa sopstvenim stvarima poziva - ili možda primorava - na retrospekciju, ali i vodi ka novom uvidu u život. Svaka uspomena otvara novi prostor u umu. Oba reditelja pokušavaju da shvate ova sećanja, kojima je dodeljen poseban fizički prostor u njihovim domovima.

Obeležavamo fizički prostor da bismo se zaštitili. Da li smo zbog toga nesvesni sveta oko sebe? I da li nas te granice zaista štite? Na ova pitanja odgovor je pokušao da nađe Gorgos Gorgopulos u kratkom filmu Na odmoru u Pompeji. U njemu scene iz svakodnevnog života narušava uznemirujuća buka iz spoljnog sveta. Prostor nas štiti - ili nam makar daje osećaj sigurnosti - ali može li biti potencijalno opasan? Šta je sa nedostatkom prostora?

Praznina koja nastaje izolacijom može biti ispunjena na najrazličitije načine. Stavros Pambalis je svoju malu kćerku postavio kao protagonistu filma, sugerišući da kroz maštu naša četiri zida mogu da budu različiti prostori. Kleo i njen tata prave film pokazuje oca i kćerku kako planiraju o čemu će njihov film da bude, dok Kleo glumi različite uloge, uključujući i ratnicu iz Ratova zvezda, detektiva i rok zvezdu.

Ja, moj dom Zaharijasa Mavroedisa govori o tome da neka mesta i bukvalno mogu da ožive ako dovoljno dugo ostanemo u njima: suviše izolacije može da dovede do apsurdnih stvari, čak i do ludila. To reditelj dokazuje sa mnogo humora, dajući svom prostoru lični pečat, time što stupa u kontakt sa stvarima u svom domu, kao da su mu davno izgubljeni prijatelji.

Prostor prijatniji od realnosti 

Koncept prostora može da ima gotovo bezgranične forme. Prostori postoje u fizičkom svetu, ali i u našim mislima, pa čak i u domenu podsvesnog, manifestujući se kroz naše snove, kako nam sugeriše Minoas Nikolakakis u zanimljivom zapletu filma 31/3/20 8.00.

Uz zvuke vesele melodije, žena obavlja svakodnevne kućne poslove. No zvuk budilnika sugeriše da ona možda živi u snovima, koji su smešteni u mnogo prijatniji prostor nego što je sama realnost. Prostor je takođe nešto što možeš da daš ili oduzmeš. U filmu Neverovatne misli žene na položaju, Rinio Dragaski seća se vremena kada je prostor bio virtualno beskonačan i postavlja ga u kontrast sa realnošću današnjice. Ona se seća prošlosti sa velikom nostalgijom, dok nas istovremeno podseća da prostori koji nam nedostaju još uvek postoje, čak i kada su van našeg domašaja. Oni ostaju nepromenjeni, ali je naš pristup i odnos prema njima drugačiji.

Snimci prirode u filmu Silasa Cumerkasa postavljaju pitanje da li je život sam neprestana borba za prostor između različitih entiteta.  Nakon uspeha koji je ovaj projekat postigao u javnosti, Solunski filmski festival pokrenuo je i Prostore #2. Radovi pristižu, prvi deo već je dostupan na Jutjub kanalu festivala, a u planu je i treći deo projekta.

U manje od trideset minuta Prostori #1 pokreću značajna egzistencijalna pitanja, podsećajući nas da postajemo svesniji prostora kada su nam oni van domašaja. Nadajmo se da ćemo se sećati ovoga i kada se vratimo u spoljni svet i ponovo osvojimo naše izgubljene prostore.