Sada sigurno imate vremena za maratonsku epiku filma „Rat i mir“

Četvorodelni film „Rat i mir“, u adaptaciji i režiji Sergeja Bondarčuka, sniman između 1961. i 1967. godine, jedna je od najambicioznijih i najskupljih produkcija u istoriji ruske kinematografije. Prošle godine je restauriran i ponovo pušten u svetske bioskope, potvrđujući novim gledaocima svoju neosušenu veličanstvenost, činjenicu da ga prolazak više od pedeset godina nije učinio u bilo kom smislu zastarelim.

Radnja ovog epskog filma, koji traje oko sedam sati, dešava se početkom 19. veka, kao i Tolstojev roman Rat i mir po kome je snimljen, tokom Rusko-francuskog rata. Višeslojna i dalekosežno razgranata radnja otvara teme odnosa između slobode i moralne neminovnosti, individualnog herojstva i promene toka istorije, ljubavi i dužnosti, kao i pitanja dobra i zla, smisla i besmisla.

Ove teme nam se inače danas nametljivo ističu, u vremenu strašne tame i usamljenosti, kada smo suočeni više nego ikada sa sobom i sa fundamentalnim pitanjima o svetu. Osim tih suštinskih pitanja koje pažljivo raskopava, film je u ovom trenutku za preporuku i zbog maratonskog trajanja, koje gledalac u „normalnom“ tempu života teže može da savlada.

Vrednosti Bondarčukovog Rata i mira su višestuke. On je u isto vreme spektakularan, dramski reljefno razrađen, ali i estetski veoma delikatan. Scene na frontu su monumentalne, ubedljive i potresne, prizori iz života aristokratije su takođe detaljni i raskošni, dok naročit začin filmu daju istančani instrospektivni delovi koje izgovara narator. Oni predstavljaju srž filma, spoznaju do koje likovi dolaze nakon trnovitog puta iskušavanja ratnog besmisla.

Naročito su upečatljivi u trenucima posle dugačkih, iscrpljujućih prizora sa frontova, suočavanja sa smrću i nepotrebnom patnjom. U tom smislu je posebno snažan momenat u prvom delu filma, kada jedan od glavnih junaka, Andrej Bolkonski, nakon pada na bojištu, u bici kod Austerlica, leži na leđima i nepomično gleda u nebo, misleći: "Kako je mirno. I svečano. Kako je moguće da ranije nisam video ovu uzvišenu lepotu neba! Kako sam srećan što sam je najzad video! Sve je taština, sve je lažno osim ovog beskrajnog neba.“

Protagonista otkriva blago mira i jednostavnosti u požaru besmislenih destrukcija. Rat, kao i svaka velika nevolja, podstiče spoznaju vrednosti „obične“ svakodnevnice, danas naročito ugušenih raspomamljenom, zaraznom pohlepom neoliberalnog sveta. Tolstojevi junaci, putem svojih drama, dolaze do potvrde večnih istina iz Starog zaveta, reči iz Knjige Propovednikove.

„Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kada se rađa, i vreme kada se umire. Vreme kada se ljubi, i vreme kada se mrzi; vreme ratu i vreme miru... Sve je taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah. Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi.“