„Senka doktora Junga“ – Sanjati život je jedno, ali kako ga živeti?

„Čovek najviše zavisi od dobre volje svog nesvesnog“, kaže veliki švajcarski psihijatar i vizionar bez koga psihologija kakvu danas poznajemo ne bi bila zamisliva.

Inspirisan ovim slavnim učenikom Sigmunda Frojda s kojim se kasnije razišao i zen budizmom, roman Ivane Hadži Popović Senka doktora Junga, osvetljava nesvesno u neurozi, u istoriji, u našem vremenu, ali i u ljubavi kojoj je doktor Jung pridavao ogromnu važnost.

„Svaki muškarac u sebi nosi svoju žensku dušu koju sam nazvao Anima“, zapisao je Jung. I za svaku ženu, naravno, postoji šifra, Animus, skriveni, podređeni muškarac koji uvek liči na
onoga koji će joj se dopasti.

I onako kao što je susret sa Sabinom Špilrajn, na kojoj je mladi doktor prvi put primenio psihoanalizu, Junga odveo u dubinu sopstvene duše i u borbu sa „uznemirenim nesvesnim“, tako je i susret sa mladim neuronučnikom glavnu junakinju Hanu, psihijatra jungijanske orijentacije, suočio sa samom sobom.

Kao jaka, intuitivna žena upadala je u sopstvene klopke mnogo manje zbog svoje snage, a mnogo više zbog slabosti onih koje je privlačila.

Svesna da psihološka analiza zavisi od zagonetnog spoja između pacijenta i terapeuta ona zna i da se kroz ljubavni susret svako suočava s najjačim zebnjama, strahom od napuštanja, odbacivanja ili zlostavljanja, strahom od života, od smrti.

Mada i to, da nas onaj ko nas privlači upoznaje s našim skrivenim željama, s nama samima, zaslepljujući nas o drugima.

„Sanjati život je jedno, ali kako ga živeti“, pita se, glavna junakinja romana Senka doktora Junga, pronalazeći kao i Jung odgovor u istočnjačkim pristupima koji uče da se živi u sadašnjosti umesto da se život odlaže do nekog budućeg trenutka. Ti pristupi mogu biti i pravi put da se izgubi strah od susreta sa Senkom, susreta koji je uvek neprijatan a bez koga izlečenja nema.

Novi roman Ivane Hadži Popović nudi odgovore na neka pitanja o ljudskoj sudbini, lucidnim snovima, sinhronicitetu, o odnosu žrtve i dželata i njihovom neminovnom susretu. Priča o sudbini glavne junakinje, smeštena na relaciji Pariz-Berlin, čitaoca vodi do mesta saznanja i dubljih uvida o sebi.

Moglo bi se reći da je ovo roman toka svesti, ali u isto vreme delo koje uvažava naučna saznanja, uklapajući ih u priču o uglednom psihijatru Hani Nebel, njenim ljubavima, bolu i posebnom pristupu psihoterapiji.