Muzej Horten: „Animalia“ kao ogledalo ljudske savesti i simbolike životinjskog sveta

Ljudi i životinje su istorijski saputnici još od praskozorja evolucije. Šta o tome misle životinje, zavisi od toga da li pitate gladnog lava ili domaću mačku.

Ljudski stav je artikulisaniji, svejedno da li formiran kroz industriju, poljoprivredu, kulinariku ili duboko medjusobno prijateljstvo. „Animalia" označava svet životinja, ali u sebi krije i etimologiju duše, anime.

„Ova izložba se bavi kompleksnim odnosom između ljudi i životinja. S jedne strane postoji odnos blizine i zavisnosti, s druge distanca i dominacija. Takav asimetričan odnos stvara prostor nedorečenog, ambivalentnog i alegorijskog, u kome životinje dobijaju ulogu projekcione površine za ljudske želje i očekivanja. One su nekad naši najbolji prijatelji, nekad obična roba. Simbolizam takvog odnosa najbolje se vidi u umetnostima“, naglašava kustoskinja Veronika Abpurg.

Tu su Pikasova Golubica i Šagalova Leteća menažerija, ali prave poslastice su savremene. Na primer, kustoska instalacija sklopljena od radova Jen Pej-Minga i Rafele Fogel, koja pokazuje tigra u snazi i tigra u smrti. Muve na Mona Lizi Kurta Stenverta; bizarna Laboratorija grupe „Gelatine". Onda zajednička Pramajka Lene Henke, ili duboko umirujući Mačji zid Ane Jermolajeve.

„Animalia, taj je naziv koristio Karl Line, biolog iz 18. veka. Preuzeo ga je iz filosofije, sa namerom da pronađe neku ravan gde se ljudi i životinje pojavljuju u ravnopravnom svojstvu. To je plemenita misao, koja odstupa od realnosti, ali nastavlja da živi u umetnosti“, napominje Verena Kaspar-Ajzert, direktorka Muzeja Horten.

„Naša izložba ne ruši hijerarhije, ne izlazi iz poretka antropocentrizma. Samo citiramo jedan utopijski sistem, u kom se postavlja pitanje – a šta bi bilo da smo jednaki? Teorijski okvir smo preuzeli od britanskog autora Džona Bergera, čiji je esej iz 1980. godine imao globalni uticaj i uzdrmao ljudsku savest, barem kao probni etički koncept“, navodi kustoskinja Ankatrin Veber.

Pre tri godine je ovdašnji Muzej moderne umetnosti imao izložbu o životinjskom u ljudima. Muzej Horten sada okreće priču i pravi izložbu o ljudskom u životinjama. Ona ranija je bila antikolonijalno kritična, ova sada pneumatski milosrdna, jer prepoznaje dušu i kod ljudi i kod životinja.