„Džender" između pojma i ideologije – zašto je SPC objavila knjigu Margaret Piters

Termin „džender" potiče od vremena Francuske revolucije, a najveću pažnju stiče krajem 20. veka kada se pominje na više konferencija Ujedinjenih nacija, objašnjava autorka knjige Džender revolucija: Globalna agenda?, Margaret Piters.

Pitersova zastupa ideju da se kroz „džender revoluciju" i „dekonstruisanje" banalizuju biološke uloge majke, oca ili porodice kao zajednice i svode na društvene konstrukte.

Autorka objašnjava da većina teoretičara ovog pravca tvrdi da su razlike između muškaraca i žena stvar normativnih pritisaka, kulturnih stereotipa i društvenih konstrukata koje zato treba dekonstruisati.

„Džender revolucija teži utopijskom cilju da pojedincu – jednom 'oslobođenog' od univerzalne ljudske prirode – podari moć da 'bira' i svoj polni identitet i svoj džender identitet, odnosno seksualnu orijentaciju(e), džender društvene uloge", navodi profesorka Piters.

Takođe, autorka naglašava i da je definicija termina džender preširoka i nejasna, a da se ipak, kao takva, pod pritiskom globalizacije u pojedinim zemljama i pravno instituiše.

„Džender revolucija se pre svega odvija posredstvom jezika", kaže Pitersova naglašavajući da je diskurs nametnut na nivou međunarodnih organizacija. 

Misija Crkve: Očuvanje braka i porodice 

Srpska pravoslavna crkva saopštava da su knjigu Margaret Piters preveli u misiji očuvanja svetinje braka i porodice, odnosno, „ukazivanja na pogubna dejstva džender ideologije i prakse po razumevanje i život čoveka, porodice i društva u savremenom svetu".

U uvodnoj reči, tokom predstavljanja knjige, patrijarh Porfirije naglasio je da su brak i porodica jedna od prvih meta džender ideologije, naglašavajući da „bez zdravih i stabilnih porodica ne mogu da se izgrade zdravi i zreli ljudi".

Profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, jerej Vladan Tatalović za RTS kaže da je značaj knjige u tome što je kritički, argumentovano i temeljno, uz hrišćanski aspekt, analiziran pojam džender.

Termin džender nije preveden rečju rod, a prof. Piters prepoznaje da sporni termin dozvoljava preširoko tumačenje.

Ne negira se rodna ravnopravnost

Tatalović ističe da ovo delo ni na koji način ne negira rodnu ravnopravnost, u smislu ravnopravnosti muškaraca i žena, već da tekst prepoznaje prisustvo ideologije koja ne želi rodnu ravnopravnost, već tzv. džender jednakost.

„To bi predstavljalo jednakost između svih mogućih samostalno konstruisanih identiteta koje čovek može da zamisli i, u skladu s tim, mogućnost konstruisanja života, porodice i svih mogućih životnih izbora", naglašava jerej dodajući da to predstavlja opasnost za svakog čoveka.

Kako je navedeno na naslovnoj strani, knjiga predstavlja i „vodič za rasuđivanje“, a čitaocu je „omogućeno da razume mehanizme džender revolucije“, i potom sam odabere hoće li učestvovati u toj praksi.

Knjigu je prevela pisac i dramaturškinja Ivana Dimić, a izdanje objavila Izdavačka ustanova Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke „Duhovna reč“.