Nasilje, četbot i ekonomski tigar – reči godine

Jedna trećina od 30 reči koje su ušle u finalni izbor ima vezu sa nasiljem. Tako onda nasilje predstavlja krovni pojam koji okuplja sve ove predloge. Kada se pogleda zbirna frekvencija tih jedanaest predloga, vidimo da na nju otpada ogromna većina glasova, stoji u saopštenju Filološkog društva „Reči“.

Nasilje – Reč godine 2023.

Šta je to u društvu u prvi plan izbacilo baš ovu grupu reči? I tu je odgovor toliko jasan da ga gotovo ne treba ni izricati. Brutalnost onoga što se desilo u jednoj vračarskoj školi i još jednog sličnog događaja u selima Dubona i Malo Orašje samo dan kasnije, u tolikoj je meri šokiralo našu javnost da je zasenilo sve ostalo što se ove godine dešavalo, stoji u obrazloženju.

Nakon ovih tragičnih događaja govorilo se o nasilju u porodici, vršnjačkom nasilju, nasilju u društvu, itd. Žig ove tragedije ostavio je još dublje tragove jer se takve stvari u našoj kulturi u principu ne dešavaju. Ali tragedija u đačkim klupama nije nažalost bila jedina manifestacija nasilja – već drugu godinu nasilje caruje na ukrajinskim poljima, a potkraj ove godine tragedija se spustila i na Gazu.

Kad se sve to uzme u obzir, nasilje je ono što je najviše obeležilo ovu godinu.

Četbot – Nova reč godine

Javnost Srbije zajedno sa timom jezičkih stručnjaka izabrala je novu reč 2023. godine. To je reč: četbot, koja označava kompjuterski program na internetu koji može da vodi razgovor sa čovekom.

Veštačka inteligencije je 2023. godine doživela nesvakidašnji napredak uvođenjem nove generativne tehnologije. Reč četbot izašla je u prvi plan nakon lansiranja aplikacije ChatGPT u martu 2023. godine. Odnosi se na automatizovane kompjuterske programe ili softverske aplikacije koje komuniciraju sa ljudima preko interneta obavljajući zadatke na osnovu tekstualnih upita.

Pojava reči četbot motivisana je neposrednom potrebom da se nazove konkretan novi tehnološki proizvod, a njena upotreba u svakodnevnom govoru naglo se proširila zahvaljujući njegovom ogromnom društvenom značaju.

Nastala je u engleskom iz kojeg je direktno ušla u srpski zajedno sa proizvodom koji označava. Predstavlja složenicu sastavljenu od dve engleske reči čet (eng. chat) i bot (engl. bot), koje su obe odranije integrisane u sistem srpskog jezika. Reč bot je, inače, skraćeno od reči robot, koju je izmislio Karel Čapek u svojoj čuvenoj drami R. U. R. iz 1920.

Četbotovi su obučeni na ogromnoj količini tekstualnih podataka sa interneta. Tokom obuke, uče redosled reči u rečnici, usvajaju gramatiku i strukturu rečenice, uče kako se reči međusobno povezuju. Kada prime upit, generišu veliki broj odgovora na osnovu obučenih parametara, a zatim biraju najbolji koji isporučuju korisniku.

Iako su puni samopouzdanja i znaju više nego prosečni ljudi, četbotovi mogu napraviti greške, jer oni ne stiču sopstveno iskustvo nego kombinuju i reprodukuju naučeno. Prednosti koje veštačka inteligencija donosi čovečanstvu ogromne su, ali se i bojazan koja se uz nju vezuje ne sme zanemariti.

Šteta koju veštačka inteligencija može da pričini čovečanstvu je velika i već sada se meri tonama struje koju gutaju ove pametne mašine. Zapanjujuća je količina ugljen-dioksida koja se emituje u atmosferu tokom obuke ovog velikog neuronskog jezičkog modela. I pored toga, reči predložene u izboru Filološkog društva „Reči“ pokazuju da su veštačka inteligencija i četbotovi obeležili 2023. godinu.

Lažireč godine – ekonomski tigar

U užem izboru za Lažireč 2023. godine žiri Filološkog društva „Reči“ je izabrao reč elita i izraz ekonomski tigar, koji je izabran i za reč godine.

U kategoriji lažireči ponuđen je izbor reči koji ukazuje na različita ljudska uverenja i životne poglede. Tu su opšteljudske vrednosti kao istina, tolerancija, koje neki naši sunarodnici doživljaju kao obesmišljene, ima reči koje otkrivaju različite društvene i političke nazore i naklonosti, ima čak i spojeva koji su ponuđeni iz drugih zemalja, poput formulacije dijalog Beograda i Prištine ili onih koji su preuzeti iz ruskih medija poput specijalne vojne operacije kojim se prikriva rat.

Veza grabljive azijske mačke sa ekonomskim statusom treba da ukaže na znatan ekonomski rast i razvoj u kratkom vremenskom periodu. Međutim, ako stvarni status ekonomije ne odražava takav napredak, tada se izraz koristi s lažnim namerama koje mogu uključivati pokušaj da se stvori pozitivan utisak bez stvarnog pokrića.

Sam naziv ekonomski tigar vezuje se za te države u kojima tigrova ima, ali je metaforički naziv lako premestiti i u drugi region gde ih i nema, uz zadržavanje značenja država koja se ekonomski brzo razvija. Kada o ekonomskom razvoju prestane da se govori pojmovima objektivnih metoda procene ekonomske uspešnosti razgovor se premešta u sferu figurativnog. To budi niz asocijacija, koje nose nestabilnija i ličnije shvaćena značenja.

Srbija zamišljena kao ekonomski tigar tako lako može da bude veličana ili osporavana, jer se sama procena njenog ekonomskog statusa prenosi u oblast fiturativnog govora. Erupciju nove popularnosti ovaj spoj dobio tokom 2023. godine kada se proširio u upotrebi potcrtavajući njegov ironični smisao i neosnovanost, što pokazuju brojni primeri novinskih naslova.

Da li je Srbija ekomonski tigar, je li to realna slika naše ekonomije ili hvalisava slika koja zaslužuje ironično osporavanje. Naime, ekonomski tigar je predložen u dvema oprečnim kategorijama – reč godine i lažireč godine.

Više glasova od strane internet glasača dobio je kao lažireč. Po mišljenju žirija, ova reč nije utemeljena u srpskoj realnosti, pa je izraz politički motivisan i iskorišćen za stvaranje nerealne slike. Zato je izabran za lažireč 2023. godine.