Tako je govorio Milan Kundera: Naučio sam vrednost humora u vreme staljinističkog terora

Čuveni pisac, najpoznatiji po svojim romanima „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ i „Šala“, preminuo je u 95. godini. Rođen je u Brnu u ondašnjoj Čehoslovačkoj, preminuo u Parizu, u Francuskoj, za koju je „kudikamo više vezan nego što se misli“, kako je govorio.

Poslednji roman objavio je 2014. godine – „Praznik beznačajnosti“. Javnost je međutim ostala uvek željna reči jednog od najpoznatijih disidenata među romanopiscima 20. veka. Gardijan je povodom njegovog odlaska objavio neke od najupečatljivijih citata iz njegovih intervjua i novinskih članaka.

Biti pisac znači otkriti istinu

„Kada sam bio dečak u kratkim pantalonama, sanjao sam o čudesnom melemu koji će me učiniti nevidljivim. Onda sam postao odrasla osoba, počeo da pišem i želeo sam da budem uspešan. Sada sam uspešan i voleo bih da imam mast koja bi me učinila nevidljivim.“

„Za pisca, iskustvo života u brojnim zemljama je ogromna blagodat. Svet možete razumeti samo ako ga vidite sa više strana.“

„S prvom pričom Smešne ljubavi (napisao sam je 1959. godine), bio sam siguran da sam ‘pronašao sebe’. Postao sam prozaista, romanopisac i nisam ništa drugo. Od tada, moja estetika ne poznaje transformacije; ona se razvija, da kažem, linearno.“

„U Čehoslovačkoj sam živeo do svoje 45. godine. S obzirom na to da je moja prava spisateljska karijera počela sa 30 godina, mogu reći da će veći deo mog stvaralačkog života proteći u Francuskoj. Ja sam kudikamo više vezan za Francusku nego što se misli.“

„Biti pisac ne znači propovedati istinu, to znači otkriti istinu.“

O romanu – evropski čovek je njime stvoren 

„Glupost ljudi proizlazi iz toga što imaju odgovor na sve. Mudrost romana proizlazi iz pitanja o svemu.“

„Roman ne tvrdi ništa; roman traži i postavlja pitanja. Ne znam da li će moj narod propasti i ne znam ko je od mojih likova u pravu. Izmišljam priče, suočavam se i na taj način postavljam pitanja.“

„Mislim da je značaj romana u evropskoj kulturi bio ogroman. Evropski čovek je nezamisliv bez romana, njime je stvoren. Vekovima je to bilo prvo što se čita. Ljubav prema avanturi, koja je tako evropska, avantura shvaćena kao vrednost. Ako kažete: ‘Živeo sam svoj život bez avanture’, onda je to neuspeh, zar ne? Pa, to je roman koji nam je utkao ljubav prema avanturi.“

„Postoje četiri velika romanopisca: Kafka, Broh, Muzil, Gombrovič. Ja ih nazivam ‘plejadom’ velikih romanopisaca Srednje Evrope.“

O medijima

„Autor, koga jednom novinar citira, više nije gospodar svoje reči... I to je, naravno, neprihvatljivo.“

O seksu i biseksualnosti svakog romana

„Ovih dana, kada seksualnost više nije tabu, puko opisivanje, puko seksualno priznanje, postalo je primetno dosadno. Kako izgledaju zastarelo Lorens, ili čak Henri Miler, sa svojim lirizmom opscenosti!“

„Treba da nas zanima pol romana, a ne njihovih autora. Svi veliki romani, svi pravi romani su biseksualni. To znači da izražavaju i žensku i mušku viziju sveta. Pol autora kao fizičkih osoba je njihova privatna stvar.“

O Srednjoj Evropi

„Bilo bi besmisleno pokušavati da tačno iscrtamo njene granice. Srednja Evropa nije omeđena granicama država: to je kultura ili sudbina.
U stvari, šta Evropa znači Mađaru, Čehu, Poljaku? Hiljadu godina njihovi narodi pripadaju delu Evrope ukorenjenom u rimskom hrišćanstvu. Učestvovali su u svakom periodu njene istorije. Za njih reč ‘Evropa’ ne predstavlja fenomen geografije već duhovni pojam.“

„Nije Rusija nego komunizam taj koji lišava nacije njihove suštine.“

„Naučio sam vrednost humora u vreme staljinističkog terora… Smisao za humor je bio pouzdan znak prepoznavanja. Od tada me plaši svet koji gubi smisao za humor.“