Matično pismo ugroženo, da li će efikasnija primena zakona pomoći

Na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembra 2021. godine, u Srbiji i u Republici Srpskoj usvojen je gotovo istovetan zakon čiji je osnovni zadatak očuvanje ćiriličkog pisma.

„Dobro je što smo doneli zakon da od nekog, da ne kažem, bezakonja, ali neuređenog stanja u oblasti jezika pređemo na uređivanje jezičke situacije“, navodi prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Krug onih koji su Zakonom obavezani da koriste ćiriličko pismo, sa svih državnih organa i javnih službi, proširen je i na privatni sektor sa većinskim učešćem javnog kapitala. Obuhvaćena su i oba javna medijska servisa – RTS i RTV. Predviđene su i poreske i druge olakšice za korišćenje ćiriličkog pisma, ali i novčane kazne za kršenje obaveza.

„Države koje neguju ćirilicu, bilo koja slovenska država, oni to pismo upotrebljavaju nezavisno od toga da li je u pitanju strani kapital ili domaći. Znamo da u Rusiji smo imali i 'Mekdonalds' koji je pisan na ćirilici“, naglašava dr Vladan Jovanović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

„Spasa ćirilici teško da će biti ukoliko se taj zakon ne bude odnosio na upotrebu ćirilice u mas-medijima. Mas-mediji su oni koji direktno predodređuju upotrebu jednog jezika, pa čak i status jednog jezika“, napominje prof. dr Miloš Kovačević sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Zakon postoji, ko kontroliše primenu

Veći problem od delokruga zakona je to što još nije formiran Savet za srpski jezik, koji treba da nadgleda njegovu primenu. Od nadležnog Ministarstva kulture nismo dobili odgovor kada će Vlada osnovati savet.

„S obzirom na to da već dugo čekamo na zaokruženje Zakona o jeziku i pismu upravo formiranjem Saveta za srpski jezik, ja računam da ovo pitanje neće biti poslednje pitanje kojim će se baviti Vlada“, očekuje profesor Tanasić.

Jedna od naglasnijih kritika zakona je to što ne uređuje korišćenje latinice.

„Latinica je regulisana drugim zakonima o manjinskim jezicima pa se u tom smislu latinica ne potiskuje, ali svi znamo da je ovde ugrožena ćirilica, da je ona potiskivana i da se potiskuje“, dodaje dr Jovanović.

Sa tim se, kažu, počelo od propisa iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kojima je upotreba ćirilice i latinice gotovo izjednačena. Od tada je, kažu stručnjaci, jedan vek bio dovoljan da ugrozi osam vekova srpske baštine.

„U istoriji je opšte poznato da je osnovni identitetski kriterijum bila ćirilica kod neprijatelja srpskih, jer prvo je progonjena ćirilica pa su onda bili progonjeni Srbi i srpski jezik. Ali kad danas sami Srbi ne drže do ćirilice, to je najlakši način odumiranja“, ističe prof. Kovačević.

Do ćirilice drže neki od naših najznačajnijih pisaca poput Dragoslava Mihailovića i Gorana Petrovića. Njihove knjige štampaju se na ćirilici. Nažalost, mnoge druge ne, jer se zakon ne odnosi na najveće izdavače.