Veličanstveni zvuk orgulja – skriveno blago Muzeja nauke i tehnike

Orgulje nisu evropski izum, imale su mnogo preteča koje rade po istom principu cevi kroz koje prolazi komprimovan vazduh. Najstariji grčki hidraulos potiče još iz 3. veka p.n.e, potom slede kineski čeng, japanski šo, zatim grčka Panova svirala ili siringa i mnogi drugi.

Tokom vekova razvijale su se u širinu i visinu, ali i u odnosu na svoju komplikovanu strukturu. Posebno su postale popularne tokom 17. i 18. veka.

Orgulje imaju svoje osnovne delove koji se mogu podeliti na tri segmenta: mehanizam za upumpavanje i komprimovanje vazduha, manipulacioni sistem koji vazduh prosleđuje prema cevima, odnosno, sviralama i treći, najvažniji – svirale koje daju orguljama veličanstveni zvuk.

„Naše orgulje imaju 1.174 svirale i 21 registar. Glavni deo manipulacionog sistema orgulja je sviraonik. Sviraonik ima klavijature koje kod orgulja zovu manuali. Najmanje ih je dve, a veliki instrumenti ih imaju čak i sedam. Postoji još jedan bitan deo, klavijatura po kojoj se svira nogama, nalazi se ispod sviraonika. To je posebna virtuoznost. Uglavnom se svira prstima nogu na crnim kraćim dirkama, a dužim petama“, objašnjava Daniela Pejović, kustoskinja Muzeja nauke i tehnike.

Dodaje da orguljaši imaju i posebne cipele koje najviše podsećaju na cipele plesača flamenka, tako da se asocijacija sama nameće, jer se njihova virtuoznost zaista može uporediti sa plesom ili baletom.

Dimenzije orgulja koje su u vlasništvu Muzeja nauke i tehnike su široke šest metara, duge četiri, a visina im je pet metara, koliko iznosi najviša svirala, dok najmanja ima pet milimetara.

Građene su 1926. godine u Beču, a izgradio ih je Josif Marsel Kaufman za potrebe Univerzitetske jezuitske crkve, u kojoj su bile u upotrebi dugi niz godina. Posle izvesnog vremena, kada su želeli instrument da zemene modernijim, ovaj je poslat na prostor bivše Jugoslavije. Posle ratnih devedesetih stigle su u Rimokatoličku crkvu Sv. Petra apostola, u Beogradu, u Makedonskoj ulici, gde su bile u upotrebi do rekonstrukcije crkve 2010. godine.

Kako su tada poželeli arhitektonski usklađeniji instrument, ljubaznošću oca Vinka Maslača, iste godine, ove orgulje na poklon je dobio Muzej nauke i tehnike.

Kako su orgulje bile funkcionalne, odmah nakon njihovog postavljanja u stalnu postavku, Muzej nauke i tehnike uveo je potpuno novi program – koncertnu sezonu koja je otvorena prvim koncertom na orguljama u januaru 2011. godine i ujedno bio promocija poklona.

„Posle toga, dobili smo novu ideju da bi mogli funkcionalno da konzerviramo i neke druge instrumente iz zbirke, kako bi oni komunicirali sa posetiocima na jedan nov način, ne samo da se posmatraju kao slika, nego i da daju svoju osnovnu funkciju, a to je muzika. Gde god je bilo moguće izvršili smo funkcionalnu restauraciju i počeli redovno da održavamo koncerte na njima. Od 2010. do sada je održano oko 140 koncerata“, dodaje Daniela Pejović. 

Koncert velikom Simjanoviću u čast

Novogodišnji koncert filmske muzike Zorana Simjanovića pod nazivom „Jedna tema – jedan film“, održan je u petak, 23. decembra 2022. godine, u Muzeju nauke i tehnike.

U čast velikog kompozitora, stvaraoca raskošnog talenta, prerano preminulog prošle godine, koncert njegove filmske muzike izvela je umetnica Olga Đorđević (ujedno i autorka svih aranžmana), na dva eksponata iz Zbirke muzičkih instrumenata i automata Muzeja – na orguljama „Kaufman" izgrađenim 1926. godine u Beču i harmonijumu „Johanes Tic“, proizvedenom oko 1900. u Nemačkoj.

Koncert posvećen neprolaznoj vrednosti Simjanovićeve muzike inspirisan je saznanjem da su mu orgulje bile omiljeni instrument, a sada je na „kraljici instrumenata“ njegova filmska muzika prvi put izvedena.

Na program su bile kompozicije po kojima su mnogi filmovi ostali upamćeni – „Grlom u jagode“ (1975), „Specijalno vaspitanje“ (1977), „Petrijin venac“ (1980), „Maratonci trče počasni krug“ (1982), „Tango argentino“ (1992), „Lepota poroka“ (1986) „Urnebesna tragedija“ (1995), „Balkan ekspres“ (1983), „Tito i ja“ (1992), „Cveta trešnja“ (1989. iz filma „Sabirni centar“)...

Koncert je izveden pred oko trista posetilaca, a u publici su, između ostalih, bili i kompozitorova supruga Ljiljana Erić Simjanović, reditelj Goran Marković, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke, Radoslav Zelenović i drugi.