Kolekcije Udruženja Adligat svakog dana sve bogatije

Devet generacija porodice Lazić je u svetu kulture. Lazićev čukundeda je 1882. godine otvorio čitalište u malom mestu kod Zrenjanina i on je od detinjstva maštao da to čitalište obnovi. Udruženje „Adligat“ je nastalo iz te porodične tradicije.

Muzej knjige je danas spoj muzeja, biblioteke i arhive u kojima su smeštene biblioteke, arhivska građa, dragocenosti značajnih pisaca, intelektualaca i umetnika.

„Radi se o 112 legata gde su manje ili više kompletne arhive i biblioteke nama poverene, a više od četiri stotine izuzetnih ljudi je nama poklonilo delove svojih zbirki, biblioteka i arhiva koje su sakupljane i više decenija“, naglašava Viktor Lazić, gost Jutarnjeg programa.

Kada je osnivano Udruženje „Adligat“ prvi cilj je bio da ono što je sakupila porodica Lazić očuva za buduće generacije. Ali onda su prijatelji i važni ljudi ponudili da se staraju i o njihovoj zaostavštini.

Tako da danas, osim što imaju ogromnu odgovornost, podjednako su i zadovoljni što čuvaju 112 legata, među kojima su i legati celih porodica, poput porodice Bešević, Tartalja, Žigon, porodice pravnika Dragoljuba Jovanovića, zatim Pavla Vujsića, Miodraga Pavlovića, Ljubivoja Ršumovića, profesora Darka Tanaskovića, prof. Darka Terzića, i mnogih drugih.

„Zaista je spisak izuzetan, koga god da pomenete, i velika je odgovornost, veliko je zadovoljstvo. Hiljadu kvadrata porodične kuće Lazića smo ustupili za predstavljanje svih tih legata, a imamo i hiljadu kvadrata magacina. Dakle, jedan ogroman sistem je nastao u poslednjih petnaestak godina, koliko postoji 'Adligat'“, naglašava Lazić.

Za „Adligat“ se zna i u Indoneziji, Americi, Japanu. Upravo se u saradnji sa institucijama Uzbekistana formira posebna zbirka. Potpisani su protokoli sa tri muzeja, pre svega sa državnim muzejom u Buhari, jednom od najleših gradova na Putu svile.

Novi legati

Dom legata Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ bogatiji za dela slikara, istoričara umetnosti i putopisca Milutina Dedića. Darodavci su Dedićevi sinovi, a ono što je za Lazića posebna vrednost su njegovi dnevnici u kojima se mogu videti četiri hiljade portreta, tri hiljade drugih crteža na preko 10.000 stranica dnevničkih beležaka.

„Milutin Dedić je poznat kao jedan od najvećih naših boema i ono što je meni bilo malo iznenađujuće, da je takav boem zapravo bio radoholik. On je svaki minut, koji je čak provodio i u kafani, nešto slikao ili pisao“, napominje Lazić.

U godini kada se obeležava 65 godina diplomatskih odnosa Srbija i Maroka, Muzej je dobio veliki poklon iz ove države – tradicionalne marokanske žičane muzičke instrumente, zatim za šešir slavnog marokanskog pisca, dobitnika Gonkurove nagrade i nosioca Ordena Legije časti, Tahar ben Želuna, sa potpisanim knjigama i 84 publikacije marokanskih pisaca iz oblasti istorije, kulture, religije, sociologije.

„Upravo pripremamo za otvaranje zbirku Maroka koja će kao i zbirke o drugim zemljama, će biti jedna od najznačajnijih takvih zbirki u celom regionu. U planu je povezivanje naše institucije sa marokanskim institucijama, dolazak njihovih pisaca i razvoj vrlo plodonosne saradnje“, najavljuje Viktor Lazić.