Legati – potencijal ili teret

Osim izuzetnih dela, blistavi umovi poklonili su budućim generacijama i kolekcije retkih knjiga, umetnina i ličnih predmeta koje čine njihove legate.

Sredinom osamdesetih u Beogradu ih je bilo oko 150. Danas - ne zna im se broj. Kako bi ih što bolje sačuvao i predstavio Grad je 2004. osnovao Kuću legata.

Ipak, problem nejasnog zakonskog okvira i nedefinisanih zadataka za ustanove zaštite, nije rešen do danas.

„Pravilnik o prijemu novih legata je funkcionisao dok je Kuća legata primala direktno legate. Međutim odlukom našeg osnivača Grada Beograda sada je to prebačeno na komisiju za prijem poklona i legata pri gradu Beogradu, tako da pojedinci koji žele da ostave neku zbirku se obraćaju Gradu Beogradu", objasnio je Filip Brusnić Renaud, direktor Kuće legata.

Važne zaostavštine poverene su i Muzeju grada Beograda, koji godinama čeka rekonstrukciju. Nedostatak prostora muči i druge institucije.

„Muzej pozorišne umetnosti ima konstantan nedostatak i izložbenog prostora i prostora za depoe, tako da se snalazimo i našoj publici barem dva puta godišnje priredimo tematsku izložbu. Uskoro se otvara izložba posvećena velikanu našeg glumišta Mihailu Janketiću", rekla je Vesna Burojević, direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.

Iako se u pravnom smislu legat može zaveštati samo testamentom, u praksi ga najčešće osnivaju naslednici ugovorom o poklonu.

Glumica Svetlana Bojković odlučila je da formira legat za života i poverila ga Udruženju Adligat jer su, kaže, retki koji se trude da svima namene prostor u okviru stalne postavke.

„Udruženje Adligat ima dva ogranka, ogranak u Inđiji i ogranak u Arilju gde predstavljamo naše legate posetiocima kojima možda nije dostupno, koji možda ne bi mogli da dođu u Beograd. Evo na primer legat glumca Ivana Bekjareva je skoro otišao u Inđiju", izjavila je Milica Stojković, sekretar i kustos Udruženja Adligat.

Svaki predmet čuva posebno sećanje i priču, a svih detalja često ne mogu da se sete ni sami autori.

„To je deo našeg posla, posla arhiviste da istražuje. Znači ako nema validne informacije za određene predmete koje je umetnik predao, onda se bavimo istraživanjem kroz razne literature i medije i dolazimo naravno do validnih informacija", rekla je Irina Kondić, kustoskinja Jugoslovenske kinoteke.

„Spomen zbirka Pavla Beljanskog" danas je jedan od najaktivnijih legata. Dobar primer je i Legat Ljubice Cuce Sokić, koja je svoju zaostavštinu ostavila različitim institucijama i omogućila da njena dela žive dugo širom Srbije.