Srednjovekovno nasleđe na Kosovu i Metohiji – deo su srpske kulturne baštine Evrope
Srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji koje je u martovskom pogromu paljeno, minirano i do temelja rušeno, kao i ono sačuvano, još je na meti tamošnjih Albanaca, koji žele da ga prisvoje i pre-imenuju. Srpsko srednjovekovno nasleđe predstavlja integralni deo kulturne baštine Evrope. Ti spomenici srpske prošlosti koji su pre-trajali vekove svedoče o životu Srba, čiji je broj sada u mnogim mestima gotovo simboličan.
U tom delu Balkana evidentirana su 372 spomenika kulture i više od 1.300 ostataka hrišćanskih obeležja. Većina je nasleđe iz antičkog perioda i iz srednjeg veka. Istoričari, arheolozi, slikari-konzervartori ističu da su ti kulturno istorijski spomenici delo srpskih zadužbinara.
„Mi stojimo evo ovde ispod freske ktitora, prekoputa je Simonida sa druge strane je Loza Nemanjića. Ima tu još portreta kao što ima i u našim Dečanima ima i u Ljeviškoj i u Pećkoj patrijaršiji i drugim našim manastirima. Tako da netreba uopšte diskutovati ko je podigao ove svetinje", napomenuo je Njegovo preosveštenstvo Teodosije, vladika raško-prizrenski.
Epoha vladarske loze Nemanjića vreme je podizanja ktitorskih zadužbina. Izgrađeno je 200 manastira i crkava izuzetne vrednosti.
„Istorijski izvori nam pre svega ukazuju i ne ostavljaju nikakvu sumnju čiji su manastiri koji su na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, mislim naravno na Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku, Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane. Ktiorske povelje jasno kazuju ko je gradio, kada ih je gradio, šta je sve darivao tim crkvama i manastirima", rekao je Marko Marković, profesor istorije iz Čaglavice.
„Najveći dragulji srednjeg veka. Te dragulje treba sačuvati od onih koji su nemarni i onih koji bi da te svetinje unište ili prisvoje. Kako da ih prisvoje kada neznaju da vide ono što je u njima najvrednije", istakao je Njegovo preosveštenstvo Teodosije, vladika raško-prizrenski.
Oni koji su i te kako znali da je srpsko srednjovekovno nasleđe na Kosovu i Metohiji svedočanstvo višestoletnog bitisanja Srba, nastojali su da ga unište. Od dolaska Misije Ujedinjenih nacija, juna 99. zapaljeno je, srušeno i minirano156 crkava i manastira.
„Takav jedan može se reći kulturni genocid na jednom tako malom prostoru. Obnovau porušene baštine tokom martovskih nemira finansirao je Savet Evrope a na obnovi je intezivno bila ukjljučena i naša država i kosovska strana. Bili su uključeni medijatori Saveta Evrope i Uneskoa", rekao je Zoran Garić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Leposaviću.
Obnovom je nekim uništenim spomenicima srpske prošlosti donekle vraćen prvobitni izgled, dok je živopis u mnogim hramovima, poput onog u kraljevskoj zadužbini Bogorodici Ljeviškoj, nestao u plamenu martovskog pogroma.
Коментари