Srpska književna zadruga, institucija koja povezuje tri veka naše kulture

Za stoti rođendan Srpska književna zadruga odlikovana je ordenom „Svetog Save“, za 110. ordenom „Vuka Karadžića“, a za ovaj, 130. Sretenjskim ordenom prvog stepena za naročite zasluge za Srbiju i njene građane u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta.

„Mi upslenici sadašnji u Zadruzi na ovaj orden ne gledamo samo kao na priznanje koje smo mi dobili, nego i na priznanje koje su dobili i njegovi osnivači i svi oni časnici, članovi, prijatelji, čitaoci mnogobrojni, koji su u međuvremenu čuvali misiju i ideju SKZ-a“, naglašava Duško Babić, upravnik Srpske književne zadruge.

Nastala je nekoliko godina posle Berlinskog kongresa. Osnovana je u zgradi tadašnje Srpske kraljevske akademije. Za prvog predsednika izabran je istoričar, državnik i filozof Stojan Novaković, a za potpredsednika pesnik Jovan Jovanović Zmaj, koji je i autor čuvenog znaka SKZ-a.

„A književnost je, kaže Stojan Novaković, oduvek bila jedan od glavnih organa narodne prosvete i narodnog napretka. S te strane se onda pokazala potreba da se u srpsku kulturu uvede jedna nova institucija, koja će narod u tek oslobođenoj i uspostavljenoj državi osvećivati, kulturno uzdizati i objedinjavati u onom najboljem što je jedna narod u svom trajanju ostvario“, dodaje Babić.

„Najnovije kolo neće se postideti ranih prvih Kola SKZ-a, naše najstarije književne edicije osnovane kada i SKZ, 1892. godine. U toj ediciji objavljeno je 759 naslova“, navodi Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ-a.

Zadruga je preživela mnoge ratove, najverovatnije zato što su u njenim temeljima bile ugrađene najvrednije stvari, podseća urednik Dragan Lakićević koji je u Srpskoj književnoj zadruzi već trideset godina.

„Predsednik je bio Radovan Samardžić, a autori Plavog kola Desanka Maksimović, Ivan. V. Lalić, Miodrag Pavlovoć, Ljubomir Simović, Mihajlo Lalić. To znači da se i posle sto godina u SKZ-u negovalo ono što je najbolje u našoj književnosti i nauci o književnosti. Nije ni čudo, jer kad su zadrugu osnovali krajem 19. veka srpska književnost je već bila velika“, dodaje Lakićević.

Cilj Zadruge je da ostvaruje program svojih osnivača.

„Ja sam uveren da je ona i sada, i da je bila u prošlosti, unutrašnja potreba srpske kulture, nešto što je osnovano, a da nikada ne bude ugašeno“, naglašava Duško Babić.

Zato će, kažu, tokom godine obići mnoge gradove u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori da mladima predstave misiju i ideju Srpske književne zadruge.