Ulazak srpske vojske u prestonicu 1918. godine je kulminacija junaštva, heroizma i stradanja srpskog naroda

Tog 1. novembra 1918. godine elitne srpske divizije – Drinska, Moravska i Dunavska – pod komandom Petra Bojovića ušle su u Beograd posle samo 40 dana od proboja Solunskog fronta.

„Ako postoje ti slavni dani srpske povesnice, a zaista postoji nekoliko njih tokom godine, onda je 1. novembar svakako jedan od najznačajnijih i najupečatljivijih. To je dan kada je oslobođena prestonica Kraljevine Srbije, to je dan kada je srpska vojska izgnala i poslednjeg neprijateljskog vojnika sa naše teritorije. To je ta kulminacija junaštva, heroizma, patnje i stradanja srpskog vojnika i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu koji je počeo 28. jula 1914. godine“, naglašava istoričar dr Dejan Ristić gostujući u Jutarnjem programu.

Skupo plaćena sloboda

Pošto se 11. novembar obeležava kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, manje se govori o ovom značajnom datumu.

„Čini se kao da često nismo svesni tih veličanstvenih momenata sopstvene istorije koji predstavljaju simbol stradanja jer je Prvi svetski rat trajao četiri godine i Srbiji i njenom narodu je doneo bezmerna stradanja, ali istovremeno i fantastične primere junaštva, koji se retko mogu uporediti sa drugim vojskama u Prvom svetskom ratu na svim evropskim frontovima“, dodaje Ristić.

Narod koji je imao tri moćna neprijatelja – Austrougarsku, Nemce i Bugare, koji je napustio nacionalnu teritoriju predvođen starim kraljem, Vladom, Parlamentom, noseći svoje svetinje i svoja kulturna dobra. Narod koji je pokazao takvu svest, morao je da pobedi, ali je ta pobeda bila skupa, naglašava istoričar.

„Vrhunac te niske bisera pobeda koje su otpočele Cerskom i Kolubarskom bitkom, bila je okončana velikom bitkom za Beograd i oslobođenjem na današnji dan 1918. godine“, smatra dr Ristić.

Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. Procenjuje se da stradalo oko milion i dve stotine hiljada stanovnika, što je bila trećina ukupnog stanovništva, čak 60 odsto muške populacije.

„Ono što nema nikakve dileme, ukoliko pogledamo procente ljudskih gubitaka i u savezničkim i u neprijateljskim državama u Prvom svetskom ratu, Srbija je, nažalost, procentualno imala najveće gubitke, imala je demografsku katastrofu čije posledice mi još uvek osećamo“, ističe istoričar.

Najveći deo civilne populacije je stradao od epidemije pegavog tifusa, a sa druge strane i usled brojnih, nezamislivih odmazdi na civilima koje su pre svega vršile austrougarske i bugarske trupe, delimično i nemačke na teritoriji Srbije.

„Ta demografska komponenta Prvog, a posebno Drugog svetskog rata, je za nas posebno tragična i nju uvek treba imati u vidu i ona treba da bude jedan od zaloga slobode. Da bismo uspostavili ili obnovili taj sistem vrednosti, možda je najbolje to govoriti na ovaj dan u slavu naših predaka koji su oslobodili prestonicu, a to je da su oni morali da se naoružaju da bi se odbranili, mi danas ne moramo da se branimo oružjem, hvala bogu, niko nas ne napada. Ali moramo da se branimo znanjem. Zato mislim da je 21. vek – vek znanja, zahvalnosti i pijeteta prema svima onima koji su svoje živote utkali u temelje i osnove naše današnje slobode“, zaključuje istoričar dr Dejan Ristić gostujući u Jutarnjem programu.