Bijenale u Veneciji – u vrtlogu zanimljivih vremena

Sa naslovom i tematskim fokusom „Kako ćemo živeti zajedno?“, kog je postavio umetnički direktor Hašim Sarkis, namera je bila da se razmotre različite mogućnosti suživota.

Svakako, ukoliko koncepcija ne bude promenjena, iskustva suživota u epohi korone, ovoj izložbi pridodaće mnoga nova idejna rešenja.

No, kao posledica pomeranja godine održavanja Bijenala arhitekture, koje se održava neizmenično sa Bijenalem vizuelnih umetnosti, nastarijom i najmeritornijom svetskom smotrom savremenog likovnog stvaralaštva, koja traje već 125 godina, 59. izdanje ove međunarodne izložbe, čije su pripreme u toku, za čijeg je umetničkog direktora imenovana Italijanka Ćećilija Alemani, pomereno je na 2022. godinu, kada će trajati od 22. aprila do 27. novembra.

Kletva „Dabogda živeli u zanimljivim vremenima“ glasio je naslov poslednjeg, 58. izdanja venecijanskog Bijenala vizuelnih umetnosti, održanog 2019. godine, koje je imalo više od 600.000 posetilaca.

Njegov umetnički direktor, Amerikanac Ralf Rugof, centralnu postavku definisao je kao svojevrstan vodič za kretanje kroz i život u „zanimljivim vremenima“.

Ističući kako živimo u epohi post-istine govorio je: „Ja mrzim dosadna vremena koja se smatraju stabilnim, mirnim, prosperitetnim vremenima, ali kad bi mi neko pitao da li bi želeo da živim u zanimljivim vremenim, rekao bih – ne, hvala.“

Između ostalog, Rugof je na sledeći način objasnio svoju koncepciju: „Reč o temama i lajt motivima kao što su: zidovi, prepreke, podele različitih vrsta, dvojnici, odrazi u ogledalima, maske, ideje skrivene istorije i skrivenog identiteta. Takođe, tu je još jedna stvar koje nisam ni bio svestan kada sam radio izložbu - reč je o čitavom poglavlju koje se bavi naukom i tehnologijom - od informacionih nauka, do mašina, i odnosom između čoveka i mašine koji se ukazuje sve bliskijim.“

Ipak, i pored obilja distopijskih vizija, kada se iz današnje perspektive osvrnemo na poslednje izdanje Bijenala, sagledavamo da zastupljeni autori zapravo nisu imali toliko mašte i vizionarskih moći da anticipiraju razmere svega toga što se čovečanstvu dogodilo tokom proteklih meseci. Stvarnost je znatno prevazišla distopijske slutnje i fikciju.

Ako se osvrnemo na dugu istoriju venecijanskog Bijenala, čije je prvo izdanje upriličeno davne 1895. godine, videćemo da su prekidi kontinuiteta, poremećaji dvogodišnjeg ritma održavanja ove važne svetske umetničke manifestacije, bili retke, ekscesne pojave.

Tokom trajanja Prvog svetskog rata, izložbe nisu održane 1916. i 1918. godine. Drugi svetski rat je takođe omeo Bijenale - 1942. godine publika je videla njegovo poslednje izdanje, da bi naredno bilo upriličeno tek 1948. godine.

Od 1948. godine Bijenale vizuelnih umetnosti imalo je pravilan, dvogodišnji ritam, sve do 1990. godine. U susret stogodišnjici ove manifestacije, napravljena je trogodišnja pauza,
kako bi se jubilej numerički poklopio sa neparnom godinom njenog nastanka.

Tako je njegovo 45. izdanje održano 1993. godine, da bi se narednim Bijenalem, 1995. godine, obeležila njegova stogodišnjica, te je tako održavanje Bijenala ponovo prešlo na
neparne godine.

U međuvremenu, 1980. godine, čuveni rimski arhitekta Paolo Portogezi, osnovao je venecijansko Bijenale arhitekture, koje se od tada održava naizmenično sa bijenalima vizuelnih umetnosti. Dakle, posle Prvog i Drugog svetskog rata, pandemija koronavirusa, jedina je imala toliku moć da naruši ritam održavanja Bijenala u Veneciji. A to jeste svojevrsno znamenje.