Postpandemijski umetnički svet – normalno je neodrživo

Londonski Gardijan objavio je članak pod nazivom Zbogom, blokbasteri: može li se umetnički svet prilagoditi kovidu 19?, koji svedoči o brzom prilagođavanju umetničkog sveta novim okolnostima.

Percepcija umetničke javnosti o novom korona virusu opisana je jednim primerom, i to međunarodnog njujorškog sajma „Armori šou“. Kao i prethodnih 26 godina otvoren je početkom marta, okupio je veliki broj galerista i kolekcionara, nezabrinutih za opasnosti virusa.

Sem primenjenih mera zaštite, ovogodišnje izdanje se ni po čemu nije razlikovalo od prethodnih. Samo mesec dana kasnije „Armori“ je, posmatran očima umetničke javnosti, asocirao na poslednje dane Rimskog carstva, prenosi Gardijan.

Ubrzo su institucije kulture u desetinama evropskih zemalja zatvorene, deo galerijskog osoblja je otpušten, umetnički sajmovi, festivali i koncerti otkazani, a aukcije odložene. Umetnički svet je stao.

Manje je više

Za sada su posledice sa kojima će svet morati da se suoči nesagledive. U umetničkom svetu nekoliko stvari je izvesno: mnoge galerije, nezavisni umetnički prostori neće moći da opstanu (stručnjaci veruju da bi npr. Trećina francuskih galerija mogla da bude zatvorena do kraja godine), dok će veliki broj umetnika ostati bez sredstava za život.

Filip Kenikot, teoretičar umetnosti i arhitekture Vašington posta ističe probleme na polju izvođačkih umetnosti. Ne samo da su ostali bez glavnog izvora prihoda od prodaje karata, već su i budući prihodi izvođača pod znakom pitanja.

Džez muzičari se, na primer, često uzdaju u sezonu letnjih festivala, značajan deo njihovog godišnjeg prihoda. Kristofer Denbi, izvršni direktor Savetodavnog odbora za umetnost posebno je zabrinut za male i festivale srednje veličine.

U intervjuu za Vašington post, Denbi kaže da bi otkazivanje predstojeće sezone značilo kraj za 30 do 50 odsto festivala.

Međutim, nije reč samo o prihodu: „Rad muzičara, plesača i glumaca zasniva se na ostvarivanju fizičkih i emocionalnih veza sa drugim ljudima posredstvom njihovog tela.“

Sa zastojem globalne ekonomije, kapital koji je podsticao svet umetnosti poslednjih dvadeset godina (period konfuznog rasta, ekspanzije muzeja, sve viših aukcijskih cena, većeg broja umetničkih sajmova) iznenada je pod sumnjom, piše Gardijan.

Dejvid Cvirner, trgovac umetninama, čiji se galerijski prostori nalaze u Njujorku, Hongkongu, Londonu i Parizu, za ovaj list kaže: „To se otrglo kontroli, naročito na tržištu: lude aukcijske cene. Prodor vrednosti u percepciju umetnosti, umetnost koja se smatra sredstvom/imovinom – o svemu tome mora se promisliti... Biće mnogo bola,
pogotovo za male galerije. I, naravno, umetnike.“

Alison Kol, urednica novina Art njuzpejper, umetnički svet naziva industrijom luksuza, u kojoj se mnogi ljudi – umetnici, rukovodioci, galerijsko osoblje – nalaze u veoma nesigurnom položaju.

U članku pod nazivom Posle pandemije umetničko tržište moglo bi da se vrati u normalu - ali da li to želimo?, objavljenom u Art njuzpejperu, Ana Brejdi, urednica „Art market rubrike“, o krizi piše kao o šansi za „usporavanje euforičnog tempa globalne aktivnosti i preispitivanje celokupnog sistema“.

Korona virus je, po Brejdijevoj, upozoravajući signal umetničkom svetu: „Budući da ovaj virus prožima zidove glamuroznih sajmova i visokoprofilisanih aukcijskih kuća, nema te količine ostriga, šampanjca i dezifenkcionih sredstava za ruke koji će omogućiti imunitet.“

Ekonomistkinja Kler Makendru dodaje: „Kada ste zabrinuti za zdravlje, sigurnost, teško je razmatrati diskrecione estetske kupovine na višem nivou. Čak iako ovo ne bude imalo direktan finansijski uticaj na neke kolekcionare, deluje kao da će se ova psihologija odraziti na tržište. Prekogranična trgovina i globalno raznolik spektar kupaca i prodavaca je ono što je pokrenulo rast i zaštitilo donju granicu tržišta u poslednjoj deceniji ili dve, pa ova situacija preti rastu ako tržišta postanu lokalnija.“

Na tragu toga kako bi stvari mogle da funkcionišu u budućnosti, Kolova smatra da je normalno bilo neodrživo: „Beskrajna ekspanzija, mega kolekcionari, kupovina velikih trofejnih predmeta. Mislim da ulazimo u period manje je više.“

Kakva god bila budućnost umetničkog sveta, većina se slaže da će uloga galerija u narednom periodu biti veća nego ikada. Kao i uloga kolektivizma. Ipak, Zani Žiro Vos, direktorka Nacionalnog centra za istraživanje umetnosti Južnog metodističkog univerziteta, koja je svojevremeno istraživala dugoročne uticaje krize 2008. na pozorišni sektor, za Vašington post kaže da vidi malo prostora za optimizam i pita se da li će zaista doći do želje da se okupimo kao zajednica.

Otkrivanje novih mogućnosti

Tekst likovnog kritičara Džerija Salca, objavljen u Njujork magazinu apokaliptično je nazvan Poslednji dani sveta umetnosti... i možda prvi dani novog. Salc nije jedini koji se pita da li su pred umetničkim svetom samo gubici ili možda i nove prilike.

U jednu stvar možemo da budemo sigurni – svet vapi za umetnošću. U danima izolacije internet ne nudi ništa manje novih sadržaja nego inače, pred korisnicima je kao i uvek neograničena mogućnost izbora. Ipak, sudeći po podacima institucija kulture o broju poseta u virtuelnom prostoru, veliki broj je izabrao (i dalje bira) kulturne sadržaje.

Gardijan podseća da su posete internet sadržajima Britanskog muzeja porasle već u prvim danima nakon zatvaranja, sajt Kortold galerija sredinom marta zabeležio je rast od čak 723 odsto.

Novim okolnostima prilagodili su se i mali, nezavisni prostori koji sada postaju vidljiviji na „mreži“. Rasprave o umetnosti u digitalnom svetu uglavnom su se ticale toga koliko nas tehnologija udaljava od umetnosti u klasičnom smislu, a internet je predstavljao jedan od validnih načina komunikacije sa publikom i predstavljanja sadržaja (uglavnom jekorišćen za najave izložbi, projekcija, predstava, itd.).

Za samo nekoliko nedelja postao je jedini. Pitanje kako bez mnogo vremena na raspolaganju zameniti mesta na kojima oduvek doživljavamo umetnost iniciralo je različita rešenja.

Izložbeni prostori svakodnevno otkrivaju nove mogućnosti predstavljanja umetnosti na internetu. Mnoge institucije, čiji bi pristup umetnosti mnogi opisali kao elitistički, okreću se manje zvaničnoj komunikaciji sa publikom, ali i manje striktnom pogledu na umetnost.

Gardijan navodi primer Kraljevske akademije umetnosti, koja je pozvala umetnike amatere da učestvuju u njihovim izazovima.

Bez iluzija da bi virtuelni svet mogao, ili trebalo da zameni iskustvo u fizičkom prostoru i neposredan doživljaj umetnosti, evidentno je novo umrežavanje umetnika i publike u virtuelnom prostoru.

Dejvid Cvirner za Gardijan kaže: „Umetničko delo u fizičkom prostoru je drugačije, ono žudi za vama. Posmatranje umetnosti je javni čin.“ Zato, zašto ne bismo bili optimistični i pomislili da je ipak moguće afirmisati čin odlaska u muzej? Ipak svedoci smo toga da su ljudi, u periodu izolacije, instinktivno posezali za umetnošću.

Kako će korona oblikovati umetnost?

U ovom trenutku sasvim je opravdano razmišljati i o tome kako će se događaj koji je uzdrmao svet na svim nivoima odraziti na umetnost? Britanski umetnik Rajan Gander za Gardijan govori o „vremenu gladi“ sa kojom se suočava umetnički svet.

Bez obzira na to da li izolaciju provode u ateljeima ili zaokupljeni svakodnevnim obavezama, umetnici sada, kao i mi, imaju mnogo slobodnog vremena, pa Gander predviđa da će iskustvo pandemije, tako neobičnog trenutka u istoriji, biti vidljivo u njihovim radovima. Čak ni ne moramo da čekamo da vidimo odraz ovog iskustva.

Svakodnevno pronalazimo nove radove neafirmisanih i etabliranih umetnika, inspirisane ovom krizom. U njima čitamo solidarnost, usamljenost, strah za sudbinu sveta...

Nema sumnje da će ova umetnička praksa živeti neko vreme. Pitanje je da li će se tako snažan i obeshrabljujuć događaj dugoročno odraziti na teme, motive, estetiku?

Franses Moris podseća da su na sve velike traumatične događaje iz prošlosti - svetske ratove, različite globalne krize – umetnici oduvek odgovarali. Posle Prvog svetskog rata odgovori su bili dadaizam i nadrealizam, posle Drugog egzistencijalizam i gesturalna apstrakcija, a posle korone...