Poslanica Isidore Stanišić u čast igre

Mnoštvo pokreta dobija svoj odjek upravo kad naglo prestane, a tada je vreme za opservaciju, promišljanje i osećanje svega onoga što smo tim kretanjem proizveli.

Šta primećujemo? Napolju, život se nastavlja i bez nas. Čak kao da je ostatak sveta malo odahnuo. Dakle, nismo baš neka VIP bića. Šta osećamo? Nedostatak? Šta nam to nedostaje? Drugi? I da li nam pomisao na drugog budi toplinu, ili jezu?

Mere izolacije su neophodne jer spasavaju živote ali, moramo voditi računa da one ne postanu trajne. Ne smemo se pod maskom bezbednosti navići na nedostatak fizičke bliskosti, jer on vodi nedostatku bliskosti svake vrste. Usamljen, izolovan i atomizovan čovek danas, nije isti kao onaj sutra. Razlika je u tome, što se sutrašnji neće ni pitati o tome gde mu je drugi. Empatija će konačno biti iskorenjena, a sa njom i umetnost.

Čovek bez empatije nema sposobnost uživljavanja u umetničko delo, ono za njega nema nikakvu vrednost, kao što ni drugi nema vrednost do one, koja se tumači ciframa. Izgubljeni drugi je izgubljeno sopstvo, jer bez refleksije drugog ne mogu se razvijati kao ličnost. I sam osećaj bezbednosti, podrazumeva drugog.

Uspostavljanje režima života podređenog strahu od smrti, kada je ona već neprimetno nastupila, toga se plašim. Plašim se horor filma pod nazivom 'Dodir'. Plašim se 'bespotrebnosti' osmeha pod maskom. Plašim se solo izvođenja grupe. Ples je ritualan, društven ili umetnički, ali uvek je u razmeni sa drugim.

Poštujmo mere bezbednosti i fizičku distancu za vreme pandemije, istovremeno iščekujući dan kada ćemo ponovo grliti se, ljubiti i plesati 'ensemble'.

Živeli, ali uživo!

Isidora Stanišić rođena je 1975. u Beogradu. Završila je Baletsku školu „Lujo Davičo“ u Beogradu kao đak generacije. Tokom školovanja bila je angažovana u predstavama klasičnog baletskog repertoara u Narodnom pozorištu. Po završetku školovanja opredeljuje se za savremeni plesni izraz za koji se usavršava u inostranstvu kao stipendista Nacionalnog koreografskog centra u Monpeljeu, Vabdance stipendista u Beču i stipendista Gete Instituta za Global Dans u Dizeldorfu. Znanje iz oblasti savremene igre nastavlja da obogaćuje pohađajući brojne radionice u zemlji i inostranstvu. Danas se savremenom igrom bavi kao igrač, koreograf i pedagog. Jedan je od osnivača Stanice – servisa za savremeni ples. Član je udruženja baletskih umetnika Srbije.

Kao igrač, nagrađena je na internacionalnom takmičenju savremenog plesa u Trevizu. Kao koreograf nagrađena je na Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu. Dobitnik je Parlićeve nagrade za izvođački i koreografski doprinos.

Priredila: Olivera Milošević