U neobičnoj godini za nama išli smo na sigurno – čitali smo omiljene pisce

Epidemija koronavirusa je zbrisala sve manifestacije u slavu knjige, domaću književnu produkciju smanjila, prema prvim procenama, za trećinu, prodaju knjiga velikim delom usmerila u onlajn tokove. Ipak, i kada su bile zatvorene pozorišne, bioskopske i koncertne sale, mogli smo da čitamo.

Gotovo sve je bilo neobično i novo u ovoj, već staroj godini. Zato smo u književnosti išli na sigurno, pre svega na serijale omiljenih pisaca.

Čitalački ukus spojio je u vrhu lista naizgled nespojivo – velikog Knausgora, latinski osunčanu Elenu Ferante i Uveovog književnog oca Fredrika Bakmana.

"Pisci koji su pisali o nesavršenim ljudima, o antiherojima, što u književnosti nije nikakva novost, međutim pisali su o tome da, recimo, ti ljudi nesavršeni, takvi kakvi jesu, jesu, u stvari, najbliži savremenom čoveku i što je takođe bitno i Feranteove i Knausgorove likove oblikuje strah i činjenica da možda ako bi trebalo da generišemo najvažnije osećanje naše civilizacije, pritajeno do pandemije, a od pandemije sasvim otvoreno je strah", rekao je teoretičar književnosti Petar Arbutina.

Knausgor je završio monumentalni serijal "Moja borba" i započeo lični enciklopedijski, nazvan po godišnjim dobima, tragajući za odgovorima na pitanja – šta nas oblikuje kao ljude? Šta sapliće na putu odrastanja?

Nastavlja se i "Bakman-manija". Uz pomešane slatke i gorke suze, humor i sarkazam.

"Ovu godinu počeli smo romanom 'Uznemireni ljudi' koja je na neki način obeležila prvu polovinu godine i ovo stanje koje nam se događa, a završavamo još jednim njegovim romanom 'Medvedgrad'", navela je Tanja Vučković iz izdavačke kuće "Laguna".

Učini se da niko ne voli svoje junake kao Bakman. Vole ih i čitaoci. Zato im se vraćaju.

Vratili smo se i klasicima koji su pisali o epidemijama, od antičkih vremena, preko Bokačovog Dekamerona do pisaca dvadesetog veka.

O koroni su za sada uglavnom pisani eseji, a kada će postati tema romana? Verovatno kada prestane da bude tema vesti.