Albanski pisac Stefan Čapaliku: Televizija izgubila svoju ulogu jer više ne govori istinu

U kulturnoj razmeni sa Albanijom imamo značajan suficit. Čapaliku je jedan od retkih autora čije delo je objavljeno na našem jeziku, dok albanska publika u prevodu čita Andrića, Pavića, Kiša, Selimovića.

Da li je ovo književno svedočanstvo o Albaniji u njenom najbolnijem periodu novije istorije?

Knjiga je potpuno posvećena albanskoj komunističkoj prošlosti, posebno Skadru, mom gradu, mestu gde sam rođen i odrastao. To je tek prvi tom sage koju treba da čine tri knjige.

U Srbiji je objavljen prvi tom. Delo počinje događajima 1967. godine i prati ih do 1985. Zbog čega baš 1967. godina?

Zato što je tada komunistički režim u Albaniji olučio da zatvori sve verske ustanove, džamije, crkve. Enver Hodža je bio na čelu Komunističke partije i odlučio je da Albaniju proglasi ateističkom zemljom. To je završeno 1985. kada je umro.

Duhovnu vezu sa susedima uspostavio je i dugo održavao televizor. Tako je postao i jedan od glavnih junaka Vašeg romana.

Prvi tom knjige potpuno je posvećen televiziji jer TV prijemnik je stigao baš kada je Enver Hodža zatvorio sve crkve i javno se pohvalio da je Albanija prva ateistička zemlja u svetu. Umesto službe u crkvi ljudi su u svojim kućama dobili novu religiju – Televiziju. Moja kuća je bila pretvorena u bioskop. Dolazili su ljudi iz kvarta gde sam živeo da gledaju program. Ustvari, tada je televizija bila zamena za crkvu, imala je ulogu vere.

To znači da je njena uloga u to vreme bila vrlo važna. Kako vidite ulogu televizije danas?

Mislim da je danas izgubila dosta od svoje uloge. U Albaniji je tako, ne znam kako je ovde u Srbiji. U mojoj zemlji je na to uticalo nekoliko faktora, ali glavni je što je prestala da govori istinu.

Možemo li da govorimo o "Balkanskom kulturnom prostoru", zajedničkoj kulturnoj strategiji?

Moramo da razgovaramo o tome. Nažalost, kultura nije na našem političkom dnevnom redu, ali treba da je uvrstimo, da se o njoj najviše govori. Ako želimo da uživamo u ovom divnom balkanskom prostoru, moramo međusobno da se upoznajemo posredtvom kulture. To je tako jednostavno. Treba da upoznamo jezike suseda, običaje, navike, umetnost, književnost. Nisam zagovornik utopije ali mislim da u ovom našem slučaju kultura mora da bude pionir zajedničkog razvoja.

Šta su Vam kazali kad ste rekli da idete u Srbiju, Beograd?

Ništa posebno. Ja sam već bio ovde, nije mi prvi put. Dve godine sam bio gostujući predavač na vašem Univerzitetu. Kao što znate, ovde u Beogradu je najstarija Katedra za Albanologiju u svetu. Tu činjenicu treba da znate. Za dve godine slavićemo stogodišnjicu albanskih studija u Beogradu.

Šta kao pisac, intelektualac mislite o odnosima naših zemalja?

Moramo mnogo toga da uradimo. Pri tome mislim na ulaganje u infrastrukturu. Video sam mnogo srpskih turista tokom leta u Albaniji. Naša zemlja je uistinu lepa. Ima more, rivijeru. Mnogo je vozila sa srpskim tablicama, dolaze turisti da uživaju u letnjem odmoru. To je snažan motiv. Da dolazite u posetu našoj zemlji, a mi vašoj.