Održana 15. Noć muzeja

Na beogradskoj mapi noći muzeja bile su 62 lokacije. Podeljene u osam tematskih tura. Najatraktivnija je bila istorijska na Kalemegdanu. Performans "Sarajevo-Terezin-Sarajevo", u Rimskom bunaru postavio je reditelj Nebojša Bradić.

"U ovom prostoru smo želeli da rekonstruišemo uslove u kojim je on živeo. Sticajem okolnosti ovo je arhitektura kao i u Terezinu", navodi Bradić.

Jedna od najposećenijih lokacija bio je umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" kojim su prodefilovale odvažne i moćne vladarke i supruge iz dinastija Obrenović i Karađorđević.

"Imamo dve varijante gde ljudi mogu da se slikaju ispred fotografija kraljice Marije i kraljice Natalije, sa svojim licima, to je jako popularno i baš nam je drago da se ljudima dopada", navodi Angelina Banović, kustos. 

Galerija ULUS-a privukla je izuzetnu pažnju ljubitelja savremene umetnosti intrigantnom izložbom o muškom aktu o kojoj će se još dugo pričati, dok je "Parobrod" bio rezervisan za hrabre žene koje putuju kroz vreme – izložbu inspirisanu Srpkinjama koje su neustrašivo ispisivale nove stranice srpske istorije.

Istorijski arhiv Niš, slaveći svojih sedamdeset godina postojanja izložio je najstariju i najvredniju građu koju poseduje.

Veliko interesovanje izazvale su izložene stare i retke knjige – od najstarije "Basne Ezopove i drugih basnopisaca", koje je priredio i u Lajpcigu objavio Dositej Obradović 1788. godine i Srpskog bukvara iz 1836. godine.

Dom vojske Srbije uspešno je predstavio posetiocima nesvakidašnji album sećanja na naše pretke iz prvog svetskog rata.

Najposećenije lokacije koje su privukle najveću pažnju u Novom Sadu bile su Gradska biblioteka i NIS-ova postavka u kojima je bio pripremljen sadržaj sa dečjim programom.

U više ustanova kulture u Leskovcu organizovani su različiti programi u okviru "Noći muzeja".

Leskovački Narodni muzej je organizovao obrazovne radionice za decu "Moja knjiga-muzejska priča", kao i "Kad porastem biću kustos".

Priređen je i koncert učenika Muzičke škole "Stanislav Binički", a svi zainteresovani su mogli da vide muzejske postavke uz stručno vođenje kustosa.

Gradska kuća je u ovu manifestaciju ušla dečijom predstava "Ljubav u Leskovac", a zatim su usledili koncerti vokalne grupe "Libero" i Gradskog hora "Ruzmarin".

Istorijski arhiv je organizovao multimedijalni prikaz "Putovanje kroz vreme".

Oko hiljadu posetilaca Narodnog muzeja Valjevo uživalo je uz zvuke trubadura, posebno osmišljene radionice za različite uzraste i izložbu "Jermeni u Valjevu – Ostavština za budućnost" koja je bila centralni događaj Noći muzeja u ovom gradu.

U Bačkoj Palanci najveće oduševljenje je izazvao maskembal inspirisan sloganom "Svi smo pobednici" u kome je učestvovalo nekoliko stotina posetilaca.

U Noći muzeja u Narodni muzej u Velikom Gradištu stigli su najpoznatiji slikar na svetu Pablo Pikaso i najnepoznatiji slikar iz Velikog Gradišta Dušan Bogić.

Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd.

Prva Noć muzeja, održana u  pet beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za 14 godina taj broj narastao na 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije.

U Evropskoj Noći muzeja prošle godine, učestvovalo je više od 3.000 muzeja u 30 država.

U Noći muzeja 70 godina "Zastava filma" i "Dijanina deca"  

Ustanove kulture Ministarstva odbrane kao i prethodnih godina, i ove "15. Noći muzeja", priključile su se ovoj velikoj evropskoj manifestaciji.

Tradicionalno, Vojni muzej na Kalemegdanu je otvorio svoje galerije i postavke za hiljade posetioca, dok se na platou muzeja priključio Vojno filmski centar "Zastava film" koji ove godine proslavlja 70. godina postojanja.

Posetioci su ispred Vojnog muzeja mogli videti neke od najnagrađivanijih "Zastavinih" filmova poput – "Suze na licu", "Tišine", "Toplički ustanak", "Šantić 93", "Podvodni diverzanti", koji su bili nominovani za Oskara. 

"Zastava" je izložila i fotografije iz svojih dela, kao i stare kamere, objektive, celuloidne trake, klape. 

Tako su se posetioci Noći muzeja mogli upoznati kako su se nekada izrađivali filmovi kada su kinematografi zaista morali poznavati tehniku, a laboratorije kakva je ona koju je do 2005. godine imala i "Zastava", bile veoma važan deo procesa stvaranja sedme umetnosti.

"Ovo nije prvi put da Vojnofilmski centar učestvuje u ovoj manifestaciji, ali je naše ovogodišnje učestvovanje od posebnog značaja, jer je deo obeležavanja sedam decenija rada", navodi organizatorka snimanja Aleksandra Lorencin Živković.

Dodaje da se tehnika koju je "Zastava film" prikazala više ne koristi u izradi filmova i predstavlja pravi raritet.

U beogradskom Domu vojske veliki broj posetioca imao je priliku da pogleda izložbu autorke Slađane Zarić i autora arhitekture Ivan Mangova, koja je posvećena najvećoj akciji spasavanja dece iz koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata. 

Zahvaljujući Dijani Budisavljević, od sigurne smrti spaseno je više od 7.500 srpskih dečaka i devojčica iz koncentracionog logora Jasenovac u NDH.

Ovo potresno svedočanstvo velikog podviga izuzetno hrabre žene, biće i narednih dana izloženo u Velikoj galeriji Doma Vojske.