Uručena nagrada Zadužbine Branka Ćopića

Jednoglasnu odluku da nagrada za dela visoke umetničke vrednosti, objavljena prvi put u 2016. godini, pripadne Anušiću i Mihailoviću doneo je Upravni odbor Zadužbine koji čine akademik Milosav Tešić (predsednik), dopisni član SANU Goran Petrović (potpredsednik) i akademici Matija Bećković, Dušan Kovačević i Nada Milošević Đorđević.

Milošević Đorđević je istakla da "ponirući u odnose različitih civilizacija, prateći političke interese tzv. velikih sila na Balkanu, analizirajući sudbinu srpskog naroda koji se u obe Krajine, iako većinski, vekovima borio za svoj opstanak i svoj identitet, Anušić ostavlja lekovitu poruku da je iskustvo prošlosti najvažniji zalog za budućnost".

U obrazloženju se navodi i da prvi tom Anušićeve Srpske krajiške tetralogije, obiman i moderno uobličen roman, predstavlja literalno uverljivu sliku nesigurnog života srpskog naroda na jednom vetrovitom području, u kraju izloženom mnogim nevoljama i opasnostima.

Anušić je nagradu "Branko Ćopić" nazvao "najlepšim grmečkim vezenim peškirom, vezenom maramom naše savremene književnosti" i dodao da to priznanje doživljava "i kao duhovnu i moralnu satisfakciju delu našeg naroda sa večne krajiške međe, čija je sudbina postala i književna sudbina i prešla i nadležnost svete institucije zvane Literatura".

"U romanu, kroz desetine likova i junaka sa srpskokrajiške, balkanske agore, tragam za životom koji nije prošao, životom ispod demonske magme svetsko-istorijskih tektonskih poremećaja, za životom u našim precima i njihovim potomcima koji nas, današnje i ovamošnje, ovde, tamo i onamo, veže i spreže, i uspravno drži ispod nebeske plaveti, sa nezgaslom zvezdom u onom večnom krugu, gde počiva naš davni predak Isaković, koji nas, evo i ovoga trena gleda i nadežno teši da ima seoba, ali smrti nema", istakao je Anušić u svojoj besedi.

Akademik Tešić istakao je da u Mihailovićevoj knjizi "odzvanja poezija kritičkog odnosa prema naopako ustrojenoj i na naličje izvrnutoj stvarnosti, onoj iz najneposrednijeg okruženja, kao i onoj globalistički usmerenoj koja svojim pogubnim i satirujućim dejstvima surovo ugrožava i kažnjava kako pojedinca tako i čitave narode".

"Mihailović peva o naličju vremena u kojem živimo, vremena s manjkom ljubavi, vremena sa svukud rastrčalim zlom i s nesrećama što se sustopce prate, vremena ispunjenog strahovima - prvenstveno onima koje smišlja i kojim upravlja zli ljudski um. Sve to opeva se i ironično i satirično i gorko humorno i groteskno, ali i u vapajno-melanholičnim tonovima, ponegde i molitvenim", primetio je Tešić.

Mihailović je u svojoj besedi povodom nagrade, naslovljene "Pisanje šteti piscu", istakao da tamo "gde je svaka istinska vrednost dovedena u pitanje, deplasirana i izložena poruzi, pisanje je očito riskantna rabota". 

"Ali, pisci ne bi bili ono što jesu kada se ne bi upuštali u izazove, kada ne bi pokušali nemoguće. Ne može se tek tako sputati neutoljiva žeđ ni tragalački duh, uskratiti svekolika radost saznavanja, čarolija otvaranja novih prostora, mada je u svakom trenu prisutna svest da je književno delo od koristi svima, osim samome stvaraocu", rekao je Mihailović.

Primetio je da Ćopić i njegova književna laboratorija i "danas plene sve one koji bi da njegovo delo iznova razotkriju, da do kraja dokuče duboku, tajnovitu filozofiju življenja čoveka Krajine, suptilnu njegovu prirodu, tanane veze široke lirske duše i Podgrmečja, onaj čudesni lepet zmajevih krila, onu magičnu vezu svetoga magarca i bašte sljezove boje".