Marko Janketić o novoj predstavi „Mrki – nisam ti ispričao" – razgovori sa ocem koji se nisu dogodili

Ideja za predstavu Mrki-nisam ti ispričao dugo je sazrevala u glumcu Marku Janketiću. U njoj su neki od najznačajnih dođaja iz njegovog života, od detinjstva, preko glumačkih dana, pa onih roditeljskih, događaja koji su se dogodili dok je njegov otac, glumački velikan Miša Janketić bio živ, ali i oni nakon njegovog odlaska.

„Ovo je predstava intimnog, ispovednog karaktera u komunikaciji sa publikom, upakovana u kabaretski žanr. U naslovu je Mrki, jer smo Miša i ja zvali tako jedan drugog, onako iz milošte, To je predstava sa smejanjem, pevanjem i plakanjem", rekao je Janketić.

Rad na predstavi je za Marka izazov i glumački i lični, proces koji je vrlo zahtevan: „Izazovno je pričati u svoje lično ime, ali to može da bude i lekovito. Ja sam pozorište čitavog života doživljavao i kao svojevrstnu terapiju, moju terapiju. To su neka naša kreativna izbeglištva, kada se skloniš u pozorište, govorim o mome esnafu, o glumcima, rediteljima. Ovde je sada nešto što je inspirisano mojom ličnom potrebom da se obračunam sa nekim događajima iz mog ličnog života".

Predstava u fokus stavlja odnos oca i sina, ali na način na koji se na Balkanu o tom odnosu retko govori, kroz ogoljenost i ranjivost.

„Postoje ti naši balkanski stereotipi, o kojima ja govorim u predstavi. Nas ovde na Balkanu obično uče da nije muški plakati, da treba da zadržavamo emocije itd. Ja mislim da to nije tačno. Mislim da je lekovito isplakati se, brate, i muški je plakati normalno. Kada bismo malo više plakali, pokazivali emocije, možda bi se manje razboljevali. Eto, i ta rečenica isto postoji u predstavi. Mislim da je važno da progovorimo i o toj temi, o tome se ne priča mnogo.

U izvesnom smislu, moj odnos sa mojim ocem je ličio na neke stereotipne, ali u izvesnom smislu i nije. Tako da ja i o tome govorim. Meni moj otac nedostaje i ovo jeste jedna vrsta mog obračuna sa samim sobom, da vidim dokle sam stigao za ovih sedam godina, otkad njega nema, šta sam ja to naučio od njega i kako se borim sa tim gubitkom.

Moja je želja da se ljudi prepoznaju u tome, u tim mojim emocijama, da prepoznaju sebe u odnosu sa majkom, ocem, bratom, ne mora to da bude nužno otac, da preispitaju sebe i nekako da se podsetimo da je važno da iskoristimo vreme koje imamo sa onima koje volimo. Mislimo da se ljubav podrazumeva, a ne podrazumeva se. I ja isto upadnem u tu zamku, a zapravo ima ona pesma od grupe Leb i Sol u kojoj su stihovi: Pravih se reči uvek kasno setim, odgovar znam kad ostanem sam. A ja bih voleo da što više posla uradimo i što više ljubavi pružimo i primimo dok smo još tu zajedno", ispričao je Janketić za Radio 202.

Kad reči postanu nedovoljne, priču preuzima muzika. Na sceni će sve vreme sa Markom biti, Kurina trio, muzičari koji su nastupali sa velikim umetnicima: sa grupom Džipsi Kings, Zdravkom Čolićem, Batom Kovačem, Bajagom, Robertom Lakatošem, Lajkom Feliksom i dobitnikom Gremija Silvesterom Levajem.

Oni će u svojim aranžmanima izvodite numere koje su važne Marku, poput pesme Sve je lako kad si mlad Prljavog kazališta, Kad me pogledaš grupe Galija, Samo jednu ljubav imam Vlade Divljana.

„Kurina trio su zaista virtuozi, čarobnjaci sa instrumentima i oni sviraju tzv. romski džez. Njihovi aranžmani su čudesni, tu je taj jako neobičan instrument koji se zove cimbal, koji daje jednu posebnu atmosferu. Recimo pesmu Sve je lako kad si mlad sam voleo da čujem onda kada mi je bilo teško u mladim danima i svaka od numera ima posebno mesto u mom životu", kaže glumac.

Marko Janketić će pevati sve pesme u predstavi. Tekst i Markove lične priče dramaturški je oblikovao pisac i scenarista Dejan Stojiljković, dok režiju potpisuje Anđelka Stević Žugić u saradnji sa Nikolom Zavišićem.

Zbog velikog interesovanja publike otvoren je još jedan termin – 28. mart u MTS dvorani. Nakon Beograda svoje premijere predstave Mrki – nisam ti ispričao čekaju i drugi gradovi u Srbiji.