Istina se nikada ne može ućutkati – kaže Nebojša Bradić uoči beogradske premijere predstave „Ućutkivanje Sokrata“

Predstava Ućutkivanje Sokrata je imala premijeru na Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu, a kako navodi Nebojša Bradić, bilo je veliko iznenađenje za glumce, kao i za publiku, što je jedan tekst koji ima filozofski kapacitet, tako dobro primljen.

„Ali u ovoj predstavi ima i jednog finog intelektualnog humora. I nije to samo priča o Sokratu, to je priča i o ženama. Dakle, dve žene koje su bile njegove partnerke, koje su na svoj način podinako bile značajne. I o njima bi mogo da se piše poseban komad“, dodaje reditelj.

Paralela između današnjeg vremena i antike bila je ove godine i na Bitefu veoma prisutna i mnogi autori i pozorišta su se vraćali u taj period kako bi govorili o našem vremenu, napominje Bradić.

„I mi ovde sigurno prepoznajemo i naše vreme. Ono se negde krije iza te atmosfere suđenja i svega onoga što je bilo u samom procesu zadnjih dana Sokrata. I to vreme na neki način je vreme u kojem istina i neke vrednosti se preispituju“, ističe gost Beogradske hronike.

Istornoljubivost danas ne spada u naročito veliku političku vrlinu, kao što ni laž danas ne predstavlja nešto što bi smo moralno osudili i u nekom svetu u kojem živimo, ona postaje prihvatljivo, ističe Bradić.

„Dakle, živimo u nekoj post-istini, u nekoj post-istoriji i tu su vrednosti svakako drugačije. Zbog toga je važno da postoje i ovakve predstave, zbog toga je važno da o tome govorimo i da ponovo, vraćajući se tim velikim uzorima, tim likovima antike, govorimo o nečemu što će naravno biti izazov ovog vremena i vremena koji dolazi“, naglašava Nebojša Bradić.

Sokrat je imao najveći izazov zato što je bio osuđen zbog toga što je dovodio neke vrednosti tog vremena u pitanje, napominje gost Beogradske hronike, ali on je imao i izlaz. Mogo je da plati kaznu ili da ode u progonstvo, ili u krajnjoj liniji da pobegne. Izabrao je najteži izlaz, ali naši su relativno manji i svakodnevni su.

„On je bio dosledan. On je postavljao pitanja i njegova pitanja su zahtevala neku vrstu pravog odgovora i doslednosti. Izdajući ta svoja pitanja, izdajući svoj život, na neki način bi doveo čitavo svoje uverenje u pitanje, a to nije bio spreman“, navodi reditelj.

Međutim, istina se nikada ne može ućutkati, napominje Nebojša Bradić. Uvek postoje dokazi koji ne smeju da se zaborave.