Vladimir Pištalo: Pobeda je kada možete svoja iskustva da ispričate svojim rečima i da im date svoj smisao

Čestitamo, i koliko Vam znači ovo priznanje?

– Hvala vam, Marija. Meni je vrlo drago to priznanje, jer moje knjige su prevedene na sve balkanske jezike. Tako da ima smisla da dobijete tu nagradu.

Ja inače verujem da kad putujete po Balkanu, da dobijete možda i više nego da putujete negde nekim drugim delovima Evrope, jer vidite drugu stranu poznatog i nekako produbljujete u stvari svoje znanje o sebi. To je nagrada koju su dobili i Ismail Kadare, Georgi Gospodinov… Jedna zaista ugledna nagrada koja promoviše književnost Balkana i njihove kulturne veze.

Nagrada se dodeljuje za celokupan doprinos književnosti, ali i za pojedinačnu knjigu. Vaša knjiga koja je nagrađena je Pesma o tri sveta, koja je već dobila brojna priznanja.

– Jeste. Dobila je neke četiri nagrade do sada i ono što je interesantno, ona je bila u najužem izboru za Ninovu nagradu i nagradu Beogradski pobednik, koje su negde suprotne nagrade.

Tako da, to što je priznata sa obe strane nekog kulturnog spektra, ja mislim da je jedna vrsta priznanja. Dobila je nagradu „Dr Špiro Matijević“, dobila je nagradu „Veliki plavi krug“, dobila je nagradu „Kapetana Miša Anastasijević“.

Evo, sad je dobila i ovu nagradu, tako da je to jedna kosmopolitska priča, jedna priča sa pozicije žene, priča koja negde restaurira taj moment kada je svet povezan. Jer ranije su kontinenti, sigurno Amerika, bili kao odvojene planete. I u jednom je trunutku, kada to sve prerasta u jedan svet, takozvani svetski sistem, kroz oči jedne žene – to je ono o čemu se radi u ovoj knjizi.

Vaša junakinja je žena iz Perasta, veoma hrabra, ona proživljava razne avanture i nekako svojom ličnom istorijom ona povezuje kontinente, vreme, epohe.

– Ja mislim da je jedna pobeda u životu kad možete svoje iskustva da ispričate svojim rečima i da im date svoj smisao. Ne neki tuđi smisao. Znate kad neko priča vašu priču, ali na neki način u kome se vi ne prepoznajete. 

Mislim da je to jedna vrsta nevidljivosti od koje pate mnogi ljudi. A patile su i čitave kategorije ljudi, a ona je imala snagu. Šta je to? To je moć interpretacije sveta. Moć da interpretira svoj život i svoja iskustva i da ga ispriča svojim rečima.

Bliži se i Sajam knjiga, Narodna biblioteka će se predstaviti sa novim, kapitalnim izdanjima. Šta Vi kao upravnik Narode biblioteke Srbije pripremate u narednom periodu? Šta Vaš tim sprema?

– Stvarno biblioteka radi jako mnogo različitih stvari. Čitav niz važnih nagrada se dodeljuje pod kapom biblioteke – od nagrade 'Meša Selimović' koja se dodeljuje na Kosančićevom vencu, do nagrade Fondacije Miloš Crnjanski, do naše nagrade 'Vladan Desnica', do bibliotekarske nagrade, nagrade 'Desanka Maksimović'.

Znači, to je stvarno jedna kulturna osovina u kojoj se vrednuje naša knježevnost kao što bi trebala da bude. Ali mi se takođe bavimo ozbiljno izdavaštvom.

Za Milorada Pavića, znate, on je jedan od naših najprevođenijih pisaca, jedan od pravih utemeljitelja postmodernizma kod nas. Ali on je bio poznati kao čovek koji je srpskoj knježevnosti dodao jedan vek. To je epoha baroka. Kada je on to radio, ljudi su govorili, ma to ne postoji, ne postoji srpski barok. To sad nije pitanje, ali u ono vreme kada je on to radio, jeste bilo pitanje.

I onda smo mi ta njegova veoma zanimljiva dela, pošto je on uvek nastojao da se igra i kao profesor. Znate, trebalo bi kao pisac da možete da se igrate, ali da kao profesor se uozbiljite, ali on je nastojao da kroz igru priča i te naučne činjenice. Biblioteka sada to izdaje već tri godine. Već prošle godine je to ocenjeno kao veoma važan projekt.

Pored toga, u pripremi su sabrana dela Vladana Desnice, koja je priredio Vladan Bajčeta, najambiciozniji, najkompletniji takav projekt do sada. Vladan Desnica, veliki pisac po kome se zove i naša nagrada 'Vladan Desnica'.

Evo, još nešto da kažem, ekskluzivno, Biblioteka će takođe osnovati, već smo osnovali 'Rezidenciju Vladan Desnica', gde će dolaziti prijatelji naše knježevnosti iz sveta – prevodioci, agenti, pisci koji su vezani za našu knježevnost, i to je način da se Beograd stavi na mapu i Narodna biblioteka kao jedno mesto gostoprimstva, jedno relevantno mesto za ljude koji se bave književnošću, a sve u cilju promovisanja naše knježevnosti u inostranstvu.

Da li se već zna ko će biti prvi posetilac. Kada sve to kreće?

– Već je bila. Slovenačka agentica Sonja Požar, je bila kod nas deset dana, i u međuvremenu se videla sa velikim brojem ljudi ovde u Srbiji. Već smo se i dogovorili za neke konkretne posledice u smislu planiranih prevoda knjiga koje će se pojaviti i tako dalje.

Na Sajmu knjiga Narodna biblioteka će se predstaviti svojim izdanjima, ali i Vi lično predstavljate svoje knjige. Koliko Vam znači taj susret sa čitaocima? Šta Vam kažu kada se sretnete?

– Znate, ja nastojim, kad me neko pohvali, da zaboravim zato što ne treba se opijati onim što prodaješ – Don't get high on your own supply. Ali, ovo mi je bilo najvažnije kad bi neko poneo knjigu u bolnicu i čitao je u bolnici, a dešavalo se. I ako to vredi i u bolnici, onda nešto vredi.

Pričali smo o Pesmi o tri sveta, ali da podsetimo da ste za roman Tesla, portret među maskama dobili 2008. godine Ninovu nagradu, a taj roman je preveden na 20 jezika, čak i na nepalski. Slična priča je i sa knjigom Sunce ovog dana: pismo Andriću. Koliko ste uspeli sa tim knjigama da naše velikane, pre svega predstavite svetu, ali da i nama nešto malo više razjasnite o njihovom životu i stvaralaštvu?

– To je uvek jedan otvoreni dijalog između naše kulture i drugih kultura. U drugim kulturama se ogledate. Samo bih pomenuo da je za Pesmu o tri sveta dogovoren prevod za slovenački, potpisan je ugovor za bugarski, i prevodi se na engleski, a knjiga se pojavila pre, otprilike, godinu dana ili nešto manje.

Kad razmislite o tome, ja nisam nužno polazio od toga, to je taj sumatraistički odnos prema svetu – neko je tako opisao Pesmu o tri sveta. To je taj osećaj da ste vi bitno povezani sa stvarima koje se dešavaju u daljinama i da je to u daljinama jedan oblik vas, to je Crnjanski vrlo snažno osjećao i lepo opisao.

I u stvari, kad mislite i o Tesli i o Andriću, to su ljudi koji su veliki deo života proveli van granica naše zemlje. Tesla je razmišljao na nekoliko jezika istovremeno, kad nije razmišljao na jeziku ideja. Andrić je kao diplomata neprestano razmišljao kako da se te naše priče, jer vi morate znati druge kulture da bi mogli da im ispričate svoju priču na način koji im je jasan. I ta otvorenost, to razmišljanje, to vraćanje lopte s jedne na drugu stranu, bez toga ja ne mogu da zamislim kulturu i ne mogu da zamislim književnost.

Kada je reč o nekim daljim planovima, šta sada pišete?

– Evo, kao da smo znali, ovo što smo pričali je povezano s time, pišem knjigu putopisa. Ja sam čitavog života, još kada sam kao mlad čovek putao interrejlom, pravio sam beleške o različitim mestima. To su, ne znam: Dominikanska republika, Njujork, Nju Orleans, Portugal, Japan, Kina, Indija, Južna Afrika – sve one su neke male poetske proze – između putopisa, priče i poetske proze.

Nadam se da će se ta knjiga, eto, opet sumatraistička na neki način, da će se pojaviti sledeće godine.

Čitamo vaše knjige, vidimo se na sajmu. Hvala što ste bili naš gost.