Читај ми!

Matija Bećković: Pobednicima ostaje pobeda, a poraženima poezija

Akademik Matija Bećković, gostujući u Kulturnom dnevniku, govorio je o novoj knjizi, svom prvom proznom delu, „Majka Zorka“.

Gospodine Bećkoviću, povezali ste dnevnik majke, svoje pesme i neobjavljene fotografije. Sa zrelošću, čovek nekako teži da otkrije svoje korene. Vi ste predstavili ovde i mnoge lične priče. Da li je ovo na neki način autobiografija?

– Više je autobiografija moje majke, a moja biografija. Jer i njena autobiografija ne može a da ne bude moja biografija. Ona je pisala kao što je govorila. Mešala je ekavski i ijekavski. O interpunkciji nije vodila računa. Nekad je u sred reči stavljala veliko slovo. Rečenice su ličile na kardiogram, na EKG, a interpunkcija na puls.

Najviše sam zapazio da lako piše kada je pisala pisma. Ona se ispovedala hartiji i dok bi ispisala pisma, svaka reč je kapala iz očiju i kvasila tu hartiju. Tako da je morala da sačeka da se hartija osuši da bi je stavila u kovertu.

Tako, pre skoro pola veka, ja sam joj dao jednu svoju veliku svesku i predložio joj da ispiše svoj životopis koji je ona imala u malom prstu. Ona je bez ikakvog straha pred tom hartijom i pred tom sveskom to sve ispisala za kratko vreme. I dala mi, a ja sam to tek sada kad trčim počasni krug moga života, otvorio i za sve to napisao jedan pogovor.

Ja sam i pre njene ispovesti pisao pesme iz tog sveta i tih istih doživljaja, a sada su njeni tekstovi postali kao komentari tih mojih pesama. Našli su se konačno zajedno.

Majka je sa vama imala poseban odnos. Štanglu čokolade, retku u to vreme, nije Vam odmah dala. Ona je rekla da se za nju pomolite Bogu, da je poželite, a onda ste je sutradan našli ispod jastuka. Kakva su to mala čuda? Da li su ta mala čuda uticala na vaše stvaranje i vašu umetnost?

– To je sve slika kako izgleda svetska revolucija u jednom budžaku svemira. Tako da tu nije bilo ničega osim života koji se trošio nemilice. Majka je donela iz Vojvodine malu ikonu Bogorodice i uvek me je pred spavanje pitala da li sam se pomolio. I to je bila jedna kratka molitva, a jednom mi je rekla: „Zatraži od Boga malo čokolade“. I ja sam stvarno zamolio i ujutru, kada sam se probudio, pod jastukom našao sam jedno rebro čokolade.

To je valjda prvi put da sam jeo čokoladu, i to mi se toliko dopadalo da sam posle nekog vremena pitao da opet zamolim, da opet zatražim. Ona je rekla: „A, ne, pa Bog ima toliku publiku koja traži čokoladu da ne možeš ti svaki dan da mu dosađuješ“.

Majka Zorka bila je u braku samo šest godina. Duže od pola veka bila je udovici. Fizički nedostatak oca nadomestila je duhovno. Da li je to razlog što ste tek ove godine otišli u Sloveniju na mesto gde vam je otac poginuo?

– U našem vremenu je skoro nestao taj pojam udovica, a to je u Crnoj Gori, a ne samo u Crnoj Gori, Zorka je samo jedno ime od bezbroj Zorki iz iste sudbine. I one su bile jedine monahinje za koje smo mi znali, koje su bile u crnini, i ja sam se najviše po tim udovicama divio njihovim muževima i čudio se gde su oni našli te žene.

I moja mati je govorila kako smo se obrukale što smo skinuli crninu. Ja sam morala moju maramu da promenim, nisam imala drugu, a od sunca je izbledela.

Jedan ste od naših najznačajnijih pesnika. O čemu govore vaši novi stihovi?

– Iz svega tog stradanja, kako je rekao Ivo Andrić, 'sve samo stradanje bez smisla i razloga', jedinu korist je izvukla poezija. Iz svega toga, poezija je ipak ne samo našla svoj izvor, nego je ona nekako privilegovana za poražene. Pobednicima ostaje pobeda, a poraženima poezija.

Tako da iz svega toga, sada pozorišta apsurda i besmisla, odjednom se pojavljuju knjige, svedočanstva, pesme koje deluju kao da su izmišljene, a to je sve sama stvarnost i gola istina.

Tako da, majka moja nije pomišljala da ću ja to da štampam. I tako je sad nastala ta za mene jedna od mojih najvažnijih knjiga. A da ne govorim o tome kako je mati imala smisla da se fotografiše u raznim okolnostima, tako da sam ja bio jedini među ovom decom o kojoj sam govorio, koji sam imao fotografiju od kad sam se rodio, a onda posle gde god bi se nešto sastali neki ljudi koji se neće više videti, ona je tražila fotografa. Tako da smo mogli te tekstove ilustrovati i samim fotografijama.

петак, 13. децембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње