Jadranka Jovanović – od Trsta do Toronta, pred toplom, ali i publikom od koje se strepi

Početak godine bio je uspešan za svetsku opersku divu Jadranku Jovanović koja je uručila međunarodnu nagradu za operetu slavnom baritonu Armandu Ariostiniju u Trstu.

O prestižnim italijanskim nagradama čija je dobitnica, svetskoj publici i razvoju opere u Srbiji, Jadranka Jovanović govorila je za Dnevnik.

-Tokom priprema za premijeru Grofica Marica koju sam pevala u teatru Verdi u Trstu, ja sam kao protagonista tada, a to je bilo 1989. godine dobila iznenadni, neočekivan, fantastičan poziv da upravo ja uručim ovu prestižnu međunarodnu nagradu umetničkoj legendi, tenoru Nikolaju Gedi.

Ja ga nisam poznavala, možete da zamislite kakva je to bila čast i uzbuđenje za mene da upravo ja pročitam obrazloženje i da mu ja uručim nagradu. Tada apsolutno ne znajući i ne sanjajući da će se posle 30 godina dakle 2019. dogoditi to da i ja budem jedan od dobitnika.

Nastupali ste na više od 120 operskih scena sveta, najviše u Italiji. Kakva su očekivanja svetske publike?

-U zavisnosti od dela određene zemlje, na primer različita je na severu Italije i na jugu Italije. Takođe kada je Francuska u pitanju i tu sam primećivala veliku razliku, najopasnija i publika od koje smo svi strepeli je publika u Teatru Ređo di Parma, dakle u Parmi. Bila sam više puta i u publici, tokom priprema premijere Falstaf koju sam pevala u Parmi i verujte mi doživela sam veliki stres od reakcije publike koja je negodoovala prema jednom tenoru iz Bugarske i to nepravedno.

U Americi je recimo publika izuzetno topla, srdačna, dobronamerna. Karnegi Hol fantastične ovacije stojeće, Kenedi centar divna publika, Toronto... Pošto sam u Trstu imala sedam različitih premijera naša dijaspora naši Srbi koji su osetili potrebu da dođu, kupe ulaznicu, podrže me, to je bilo veliko zadovoljstvo za mene.

Kada uporedite operu u svetu i operu kod nas, šta biste rekli u kakvoj je situaciji današnja opera u našoj zemlji?

– Ono što mi se dopada je što je počelo sa podmlađivanjem ansambla, to je neminovno. Danas u svetu vi imate nezamislive situacije. Vi sada imate protagoniste, u glavnim ulogama sa 20 godina, sa 21 godinom i to u vrlo teškim operama. Dolazi do brze smene generacija. Ne može mlad čovek da se izbrusi za godinu dana, zato je bitno spajati iskusne, kvalitetne i uvek ih u operama mešati sa novim, mladim snagama, mislim da je u svakom poslu tako.