Filip i Luka Dedić: Odrastali smo bez privilegija – u našoj porodici nije negovan kult novca, materijalnog uspeha ni društvene posebnosti

Kako naglašava Filip, sin Milutina Dedića, njihova porodica je bila uobičajena porodica srednje klase tog vremena.

„To je značilo da nije negovan kult novca, materijalnog uspeha, ili bilo kakve druge društvene posebnosti. Zgrada u kojoj smo živeli imala je 60 stanova i tu su živele porodice najrazličitijih socijalnih profila - doktora, vodoinstalatera, profesora itd. Nekako smo svi na dobar način bili povezani, tako da je u suštini i naš odgoj bio u skladu sa tim okruženjem. Pravila ponašanja su bila ista za sve“, objašnjava Filip.

Život na Novom Beogradu pružao je mogućnost za dugačke šetnje sa ocem i odlaske na Galovicu.

„Tamo smo odlazili. On je tamo crtao, a ja bih sedeo pored njega, gledao šta radi, a ponekad bih i ja crtao. Razgovori su se vodili stalno, tačnije, najviše bi to bila neka predavanja, pouke, podaci i činjenice iz istorije i istorije umetnosti“, kaže Luka Dedić.

Obojica ističu da u vaspitanju nisu imali nikakve privilegije. Kako ih je otac uvodio u svet likovnosti, kod obojice je primetan njegov uticaj u izboru profesije, dok je majčina uloga bila posebna u građenju odnosa prema svakodnevici.

Očev uticaj na izbor profesije

„Meni je bio pogotovo zanimljiv način na koji je on radio. To je specifičan crtež koji odražava i njega kao ličnost. Crtež oštar, precizan, od samog početka jasan i lep. Voleo bih tako i ja, ali ja sam drugačija ličnost od njega, tako da je i moj crtež u nekim nijansama drugačiji.

Vezan sam za crtanje tušem i perom, to mi je recimo on usadio. Imao sam tu sreću da sam poslednjih dvadeset godina radio kao konzervator i restaurator na obnovi Bogoridičine crkve u Studenici. Tamo sam provodio po pet, šest meseci godišnje i neumorno beležio motive. To je ja mislim njegova zasluga, da ja imam interesovanje prema prirodi i proučavanje prirode kroz crtež i likovni izraz.

Imao sam podršku svih članova porodice u izboru profesije. Kod nas se to podrazumevalo. Kad nešto želiš, onda te u tome podržavaju. I majka me je podržavala u svemu, ostavila je jak uticaj na mene. Ona je bila jaka žena, nosila je velike terete.

Nešto čemu me je otac naučio, to je da ne kasnim na sastanke i da se predajem radu neumorno, međutim to mi sada ne pada teško, to mi je sada potreba. Tačnije, rad, rad i samo rad“, objašnjava Luka, a Filip dodaje da su roditelji po naravi bili dosta različiti, ali da je to tek kasnije shvatio.

„Milutin nas je uvodio u svet likovne umetnosti, književnosti i muzike i tokom tih seansi sa njim po muzejima i koncertima obično nas je edukovao. Ono do čega mu je najviše bilo stalo da kod nas razvije individualnost i nzavisnost od drugih okolnosti i ljudi.

Nakon razvoda roditelja, nedeljom bismo se viđali sa njim. On je vrlo pažljivo osmišljavao to vreme. Jako mu je bilo stalo da dobijemo što različitije informacije, bavio se našim obrazovanjem.

S druge strane, majka je imala osećaj za svakodnevno, bila je praktična i ukazivala je na neophodnost empatije i povezanosti sa drugim ljudima. Nekad bismo nedeljom odlazili sa Milutinom na ekskurzije, obilaske manastira. Sve je to bilo i poučno i zabavno jer je on bio duhovit čovek“, navodi Filip.

Letovanje u Šibeniku

Milutin Dedić bio je slikar kulturne baštine, ali i rodnog Šibenika u kome se leti u porodičnoj kući okupljala šira porodica.

„To je vreme bilo jako zabavno i neobično iz više razloga. Baba je bila stroga, s druge strane stric i otac su bili skloni šali, ali to pamtim kao dosta intenzivan i lep period. To nije bilo raskalašno letovanje, to je bio nekakav režim. Znalo se ko je šta trebalo da radi.

Posle doručka ja bih morao da čitam dva sata, to je uvek bilo Milutinovo insistiranje, Luka je crtao, a Matija bi besomučno vežbao uz vođstvo Arsenovo, koji je često znao da bude veoma strog. Nakon toga odlazili bismo sa Milutinom ili sa Gabi, koja je bila vrlo brižna i posvećana nama, to su bili obilasci prirodnih lokaliteta, istorijskih… Milutin je stalno pričao neke interesantne priče i mi smo to upijali“, priseća se Filip zajedničkih trenutaka provedenih u Šibeniku.

Milutin Dedić pomno je pratio profesionalni razvoj svojih sinova, beležio važne datume i sakupljao priloge iz medija o projektima na kojima su radili.

„Što se tiče izbora profesije, Milutin je imao najviše uticaja, ali ja sam ipak izabrao profesiju kojom se nije bavio niko u mojoj porodici, možda sam podsvesno izbegao kontrolu kvaliteta, pre svega Milutinovu, naravno, ali je podjednako i majka svojom požrtvovanošću, uopšte doživljajem života, takođe uticala na mene.

Podrška bi uvek postojala ukoliko bi se procenilo da sam iskren u onome što sam izabrao i ako mi je stalo. Milutin i Arsen su dosta precizno umeli da detektuju da li imamo sklonosti i talenta za bavljenje nekim poslom. I tu nije bilo popuštanja, brutalne istine su bile. A iznad svega je postojala ta istina da bilo koji posao koji izabereš može da bude dobar ako ga radiš pošteno! I to je bila osnovna rečenica koju bi Milutin rekao: 'Nebitno je šta si izabrao, samo gledaj da ga radiš maksimalno dobro', što podrazumeva i da voliš taj posao“, zaključuje Filip ističući vrednosti koje su on i brat poneli iz porodice.

Na izložbi Milutina Dedića u Galeriji RTS će biti predstavljeni putopisni crteži, slike i crteži nastajali u ateljeu, kao i njegovi čuveni i izuzetno značajni Dnevnici.