Pavle Zelić: Umetnost je tu da svet oko nas učini lepšim, ali i manje strašnim

Urednik je antologije Ugriz strasti, autor zbirke priča Poslednja velika avantura i romana Peščana hronika. Zelić je adaptirao roman u filmski scenario koji je dobio podršku Filmskog centra Srbije. 

Scenarista je veoma uspešnog strip serijala Družina Dardaneli koji je ilustrovao Dragan Paunović, i većeg broja stripova koji su višestruko publikovani. Vođa je međunarodnog, multidisciplinarnog tima za izradu edukativnih stripova za koje piše i scenarije.

Pavle Zelić je svoju posvećenost kulturi i književnosti veoma dobro spojio sa obavezama koje svakodnevno obavlja u oblasti farmacije, zaposlen je u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Napravili ste odličan spoj dve potpuno različite oblasti: medicine i kulture, odnosno farmacije i književnosti. Pa, kako se obično predstavljate kao farmaceut ili kao pisac? Šta Vam je negde važnije, a šta bliže srcu?

- Imajući u vidu prirodu moje stvaralačke poetike, koja je pre svega žanrovska, mogao bi se izvući zaključak o magistru farmacije Pavlu koji se na svetlu dana bavi ovom altruističkom profesijom i misteru Zeliću koji pak pod plaštom noći kreira priče u svetu fantastike. Ja naravno nisam podvojena ličnost i najčešće se predstavljam dvojako, jer smatram farmaciju i kulturno pregalaštvo komplementarnim i podjednako značajnim zanimanjima, koja pomažu čovekovom telu odnosno duši.

Kovid-19 je potpuno poremetio svet i odneo mnogo života. Kako gledate na period pandemije? Da li ste u pojedinim trenucima, poput svih nas, imali osećaj strepnje i straha od nepoznatog neprijatelja? Kako ste provodili vreme u izolaciji?

- Izolacija je bila samo teoretska, jer u „vreme informacionih tehnoligija" nikada niste zaista sami, a naročito ja koji sam imao dosta redovnog i vanrednog posla. Sa pozicije jednog od manje poznatih ali svakako važnih frontova borbe protiv korone u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, i iskustvom prethodne pandemije sa jedne strane sam bio mirniji, jer sam se već borio, i pobeđivao slične „neprijatelje". Ali, istovremeno sam kalkulisao i razne apokaliptične scenarije neuporedivo gore o „italijanskog" ili „američkog" i to me je uistinu brinulo.

Mnogo je raznih teorija o virusu i vakcini koja još uvek nije otkrivena, ali je već podelila javnost. Kakav je Vaš stav i zašto se ljudi boje vakcina?

- Vakcine su svakako jedna od najznačajnijih tekovina čovečanstva, što ne možemo dovoljno puta ponoviti. Kažem to ne samo zato jer predstavljam instituciju koja garantuje kvalitet, efikasnost a naročito bezbednost svakog leka i svake vakcine, već što iz prve ruke znam da sve optužbe koje se staljaju na teret vakcina uopšte nisu naučno utemeljene. Uzrok straha od vakcina je kompleksno pitanje, koje ima jednostavan odgovor - obrazujte se, informišite i donećete zaključak, pa onda i stav kao i moj - vakcine, a naročito one protiv virusa kao što je korona - nemaju alternativu.

Tema koja Vas okupira je naučna fantastika. Zašto?

- Naučna odnosno spekulativna fantastika je književnost ideja, koja daje neograničene mogućnosti piscima da se igraju „šta bi bilo kad bi bilo" sa čitavim univerzumima izmišljenih svetova i junaka. Ja ipak preferiram da radnje mojih priča izmeštam samo malo od realnosti, menjajući tek neki element našeg sveta da bih istakao poentu koja je uvek relevantna i za nas, sada i ovde.

Veliku pažnju čitalaca izazvao je Vaš roman Peščana hronika u kome glavni junak traga za istinom, boreći se protiv zla. Mesto dešavanja radnje su novobeogradski blokovi i njihova skrivena istorija. Šta je zapravo tema, a šta poruka Vašeg romana?

- Tema jeste vezana za donekle tajnu prošlost ovog grada, konkretno tog jednog njegovog dela. Ali je ovaj roman postao mnogo toga odjednom. Konkretno, omladinske radne akcije iz SFRJ su u ovom romanu maltene prvi put detaljnije opisane u celokupnoj jugoslovenskoj i post-jugoslovenskoj književnosti. Takođe, tu je i analiza nacističkih zločina, državne bezbednosti, komunističkog sistema, NATO bombardovanja, smutnih 90-ih godina uopšte... 

A sve je to prelomljeno preko leđa nekoliko junaka smeštenih u kamernu dramu ili pre noćnu moru. Ipak, nije nikakvo frankenštajnovsko čudovište već pak skladna višeslojna analiza kontroverznog doba za nama. Vremena koje u stvari nismo u potpunosti shvatili i dostojno „sahranili" što je i njegova glavna poruka.

Pišete scenarija za filmove, ali ste posebno zapaženi kao scenarista veoma vrednih strip izdanja među kojima je Družina Dardaneli. Koliko je teško pisati scenario za strip i gde je zapravo mesto stripa u našoj kulturi?

- Scenario za film, za strip i klasična književnost su zaista vrlo disjunktne vrste pisanja, i trebalo mi je vremena da naučim kako da „šaltam" između njih, posebno kada pritisnu rokovi. Naročito je strip scenario zahtevan, jer podrazumeva i pronalaženje vizuelnih referenci za crtače, što znači sate, neretko dane kopanja po internetu, mada mnogo pomaže i bogata porodična i lična biblioteka i naravno, prijatelji specijalisti za određene teme, npr. I i II Svetski rat, istoriju Beograda, itd...

Strip u Srbiji definitivno nema mesto koje zaslužuje, posebno kad uzmete u obzir da je to globalno najuspešnija umetnička disciplina srpske kulture, sa desetinama svetski slavljenih autora za koje se ovde jako malo uopšte zna ko su, i koliko su važni izvan granica naše zemlje. Ipak, stvari malo-pomalo idu na bolje.

Ovih dana predali ste izdavaču rukopis nove zbirke svojih priča, a uskoro obeležavate i značajan jubilej dve decenije književnog rada. O čemu govore ove priče i na koji način ćete obeležiti jubilej?

- Nisam ni razmišljao o tome dok nismo počeli da pripremamo ovaj intervju, ali zaista, kao kritičar i pisac praktično već dvadeset godina stvaram kao profesionalac - odnosno, plaćen sam za to. Stoga ću, kao svaki profesionalac jubilej proslaviti radno - izdavanjem zbirke DUM-DUM za Lagunu, svojevrsne rekapitulacija celog mog stvaralaštva kao pisca kratke forme. Ona sadrži priče od kojih su neke žanrovske a druge potpuno realistične, ali imaju jedan zajednički sadržalac - žestoke su, iskrene, emotivno vratolomne ili jednom rečju - nezaboravne. Uz to, izdajem i strip album Doživotni rat za System comics, sa crtačem Nenadom Cvitičaninom i nadam se makar jednom kratkom filmu po mom scenariju do kraja godine.

Vratićemo se na početak našeg razgovora i na epidemiju sa kojom živimo. Da li razmišljate da kovid-19 možda bude tema Vaše nove priče ili romana?

- Upravo to je tema, ne jedne već nekoliko novih priča kojima „osvežavam" zbirku DUM-DUM tako da je ova situacija bila itekako inspirativna, i biće i nadalje. Umetnost je tu da nam svet oko nas učini lepšim, ali i manje strašnim i tome želim da doprinesem i svojim delima.