Glumac u laboratoriji – Slobodan Beštić

Fabrovo delo je za ovog glumca bilo samo inicijacija za nesvakidašnju umetničku kreaciju. Predstavu je režirao Jan Fabr lično, koji je prisustvovao premijernom izvođenju u Narodnom pozorištu. Kada je video reakcije publike, oduševljen Beštićevim glumačkim umećem, pozvao ga je da u naredne dve godine zajedno rade četiri solo predstave, kao i na svetsku turneju sa njegovom pozorišnom trupom Trublejn iz Antverpena.

Sve je zbog pandemije nakon te premijere stalo, i Beštić, kao i svi mi dane provodi u izolaciji.

Oko nas je opasna pandemija. Gluma je umetnost koja podrazumeva publiku, partnere, brojne saradnike... Šta glumac radi u vreme izolacije?

- Mislim da se u ovakvo vreme svako snalazi kako ume i može. Glumci i nastavnici, piloti i prodavci... Izolacija nam nameće potrebu da se sretnemo sa sobom i sebi bliskim ljudima. Ako nismo spremni za to, onda se vraćamo internetu i ubijamo vreme igricama, serijama, filmovima.

Kako razmišljate o ovoj nevolji koja ugrožava čitav svet?

- Pandemija me podseća na opise takvih situacija iz literature, na Bokačov Dekameron ili Artoov opis kuge. Ali sada smo stvarno ugroženi svi na planeti. Zato treba da shvatimo koliko zavisimo jedni od drugih i da zbog toga preuzmemo odgovornost kao pojedinci.

Situacija zahteva odgovornost prema sebi i drugima. Šta to podrazumeva?

- Na ispitu je cela današnja civilizacija, vlade država i svako od nas ponaosob. Odgovorni smo za druge ljude, jer svojim ponašanjem možemo da ugrozimo nečije zdravlje.
Što se mene tiče, vreme provodim sa porodicom i ljudima koji su mi bitni. To mi je sada najvažnije. Pripremam internet predavanja o glumi, čitam Histrioniku profesora Bajčetića i literaturu o radu u pozorišnim laboratorijama. To je teorijski deo predavanja u okviru koga prenosim i svoja lična iskustva iz Odin teatra, rada sa Stafanom Valmarom Holmom, Romanom Viktjukom, Fabrom.

Nedavno ste, u režiji Jana Fabra premijerno u Narodnom pozorištu izveli predstavu Noćni pisac. Kako je izgledala Vaša saradnja sa velikim umetnikom? Kakvo je to iskustvo?

- To poslednje iskustvo me je duboko dotaklo. Radio sam ‘jedan na jedan’ sa jednim od najvećih majstora režije i pedagogije. Iznenadio me je njegov posvećenički odnos prema glumcu. Iz mene je izvlačio najbolje, a mane korigovao. To je bio rad sa umetnikom koji spaja tradiciju i avangardu primenom različitih tehnika sistema glume, od Stanislavskog do Lekoka. Bez dugogodišnjih glumačkih treninga i laboratorijskih iskustava, ne bih uspeo da za četiri dana savladam ovakav zadatak. To iskustvo prenosim studentima u nameri da ih motivišem za ozbiljan rad na sebi, a koji kod glumaca traje čitavog života. Pa i u vreme izolacije.