Šest Zlatnih arena za srpske filmove na Pulskom festivalu

Jedan od najintimnijih i najiskrenijih srpskih filmova poslednjih godina, porodična drama koja briše granicu između stvarnosti i fikcije Vetre pričaj sa mnom, Stefana Đorđevića osvojio je Zlatnu arenu za najbolju manjinsku koprodukciju.

Duboko ličan film koji pripovedajući o gubitku i ljubavi koja ne prestaje nakon smrti postaje univerzalan – nagrađen je i za najbolju kameru.

Čak tri nagrade pripale su ostvarenju utemeljenom na istinitom događaju iz 2011. godine Tri nedelje posle, Miroslava Terzića za najbolju režiju, scenario i montažu.

Potresna drama koja posmatra najmračnije aspekte ponašanja medju adolescentima posvećena je Aleksi Jankoviću iz Niša i Mahiru Rakovcu iz Sarajeva, žrtvama vršnjačkog nasilja.

„Ove godine i nas je zapravo iznenadilo da od sedam manjinskih koprodukcija koje gledamo u programu imamo šest filmova iz Srbije. Kažem, iznenadilo samo zato što smo inače navikli da je putovnica tih filmova koji dolaze nešto malo raznolikija, ali velim, s obzirom na količinu talenta koja postoji među srpskim filmašima, to zapravo i nije tako neuobičajeno. Radi se o kinematografiji koja ima nekoliko decenija, izrazito jake autore, jake filmove, jake teme“, kaže selektor programa, Mario Kozina.

Za ulogu u filmu Oče naš Gorana Stankovića zasnovanom takođe na istinitoj priči o manastiru u kome su se lečili zavisnici od droge, Vućić Perović, osvojio je Zlatnu arenu za najbolju ulogu.

Film je koncipiran kao univerzalna priča o granicama poslušnosti, odgovornosti i slobodne volje. Zlatnu arenu za najbolji film glavnog takmičarskog programa 73. festivala u Puli, osvojilo je hrvatsko ostvarenje Koke, reditelja Igora Jelinovića.