Nedelja srpskog filma u Kini: mit „Valtera“ i novi srpski filmovi pred prepunim salama

Dvadeseto izdanje Nedelje srpskog filma u Kini obuhvatilo je prikazivanje savremenih srpskih ostvarenja, ali i kultnog filma Valter brani Sarajevo, koji je bio deo pratećeg programa.

Kako su istakli gosti Jutarnjeg programa, Miljko Živojinović, Batin sin i novinar Miroslav Miki Stojanović, interesovanje kineske publike za srpsku kinematografiju ne vezuje se isključivo za ovaj jedan naslov, već za čitav opus jugoslovenskog i savremenog srpskog filma.

Miljko Živojinović navodi da je tokom manifestacije postalo jasno koliko je korpus filmova njegovog oca i dalje prisutan u kineskoj kulturi.

„Mi smo dobili jako puno plakata, recimo za Halo taksi, Rad na određeno vreme, Partizansku eskadrilu, Razvod na određeno vreme, Otac na određeno vreme i tako dalje. Drugo, Kinezi prikazuju i naše najsavremenije filmove – Dara iz Jasenovca i sve ovo što sada izlazi u bioskopima može da se pogleda u Kini. Tako da imaju jako veliku pažnju i fokus na našu kinematografiju, u kojoj Bata, naravno, ima značajno mesto“, ističe Živojinović.

Omaž Bati Živojinoviću

Poseban deo programa bila je izložba posvećena Bati Živojinoviću, koja je, prema njegovim rečima, izazvala snažne reakcije publike, naročito mlađih generacija.

„Izložbu je uradila jedna mlada devojka od 24 godine. Iskreno sam se iznenadio da su joj dali autorsko pravo, ali je posao uradila izvanredno. Jako se dobro pripremila i kasnije mi je rekla da je završila četiri godine fakulteta u Londonu. Očigledno je da se i nove generacije direktno upoznaju sa Valterom, ali i sa drugim Batinim filmovima“, dodaje Miljko Živojinović.

Napominje da je prethodne noći, zbog početka kineske Nove godine, dobio i poruke podrške od vodećih ličnosti kineske kinematografije.

„Dobio sam poruku od njihovog najpoznatijeg glumca, Džang Song Vena, koji mi je napisao: ‘Vi ne možete da shvatite koliko mi vas kao kinematografiju cenimo i jedva čekam da dođem u Srbiju.’ Nadamo se da će na nekom od predstojećih festivala doći on, ali i drugi autori iz Kine“, navodi Živojinović.

Filmski most od 8.000 kilometara

U okviru Nedelje srpskog filma prikazan je i izbor savremenih srpskih ostvarenja. Miroslav Mika Stojanović kaže da je publika u Kini imala priliku da vidi tri filma.

„Najpre je prikazan Ruski konzul Miroslava Lekića, koji je bio član srpske delegacije i kao reditelj i kao predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Potom je prikazan Bauk Gorana Radovanovića, pobednički film festivala u Moskvi, i najzad Strahinja Banović Stefana Arsenijevića“, navodi Stojanović.

Takođe, ističe da je celokupna organizacija manifestacije prevazišla očekivanja srpske delegacije.

„Sa organizacione tačke gledišta, ovo je verovatno jedna od najbolje organizovanih prezentacija savremenog srpskog filmskog stvaralaštva novijeg doba. Interesovanje je bilo nezapamćeno – desetine televizijskih kamera, radio-izveštača, lokalnih novina. Najvažnije je da se sve odvijalo pred prepunim gledalištem, a mladi ljudi su sedeli i po stepeništima da bi gledali filmove“, kaže Stojanović.

Dodaje da je posle projekcija publika imala priliku da postavlja pitanja.

„Gospodin Lekić je odgovarao na brojna pitanja publike, a veliko iznenađenje bila je jedna mlada dama iz provincije Anhui, koja živi i studira u Pekingu i priprema magistarski rad o balkanskom filmu. Odlično poznaje opus Miroslava Lekića i bila je izvanredan sagovornik o savremenoj srpskoj kinematografiji u celini“, ističe Stojanović.

Bata Živojinović kao filmski most između Srbije i Kine

„Pasoš za naše filmsko prisustvo u Kini pre svega je lik i delo Bate Živojinovića, koji ima mitski status. On je legenda, a na azijskom kontinentu legende su nešto što traje i što je večno. Nije slučajno što su kritičari ovu manifestaciju nazvali ‘filmskim mostom od 8.000 kilometara’“, kaže Stojanović.

Govoreći o ličnim susretima sa kineskim glumcima, Miljko Živojinović ističe značaj porodičnog odnosa prema profesiji i slavi.

„Razgovarao sam sa Džang Song Venom i pitao ga da li ima decu. Odgovorio mi je da ima sina od deset godina. Rekao sam mu da sam ja ovde zbog svog oca i da bi i on trebalo da vodi sina što više na snimanja i festivale, kako bi imao utiske iz prve ruke. Taj porodični odnos bio mu je veoma važan“, kaže Živojinović.

Dodaje da je interesovanje za Batu Živojinovića i srpski film u Kini i dalje snažno.

„Mnogo su me pitali o Bati, o njegovoj karijeri i festivalima. Odgovor je uvek isti – ogromna radna etika, jer bez strasti i odgovornosti nema uspeha. Za mlađe je sve to bilo kao da gledaju živu istoriju. Održano je više panela i razgovora, sve na izuzetno visokom nivou, što govori o interesovanju koje i danas postoji i za Batu i za savremeni srpski film“, naglašava Miljko Živojinović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.