Hoće li bioskop uspeti da pobedi i striming platforme

Petak i vikend nekada su podrazumevali odlazak u bioskop – porodično, u paru ili sa prijateljima. Danas, u vreme striming platformi i sadržaja dostupnog na jedan klik, postavlja se pitanje da li je bioskop zadržao tu ulogu i može li da opstane u trci sa Netfliksom i sličnim servisima.

Kao što je preživeo pirateriju, doba di-vi-dijeva, video-rekordera, VHS kaseta, preživeće i doba Netfliksa i striming platformi, uvereni su Ivan Karl, filmski kritičar, i Milan Mažić, direktor marketinga Sinepleksa Srbija.

„Dokle god ima dobrih filmova koji u bioskope privuku i one koji nisu standardna publika, bioskop će opstati“, istakao je Ivan Karl. Sličnog mišljenja je Milan Mažić, koji podseća da je bioskop preživeo brojne tehnološke promene: „Preživeo je pojavu televizora, kada su svi govorili da toga više neće biti – sigurno će preživeti i ovo“.

Jedna od ključnih tema je cena bioskopskih ulaznica, koja je poslednjih godina znatno porasla. U Evropi su cene karata povećane i do 200–250 odsto, što za mnoge porodice predstavlja ozbiljan trošak. Mažić ističe da je to posledica složenog sistema koji bioskop danas predstavlja. „Bioskop je ogromna mašinerija – veliki broj kvadrata, zaposlenih, najsavremenija tehnika i tehnologija. Da bi se obezbedio maksimalan kvalitet, sve to mora da ima svoju cenu“, objasnio je Mažić.

Ivan Karl smatra da je rast cena deo šireg konteksta. „Živimo u vremenu u kojem su sadržaj i doživljaj skuplji nego ranije, i to nije samo u Srbiji, već u celom svetu“, navodi Karl. Ističe da bioskopi više nisu romantične sale sa jednim projektorom i nekoliko zaposlenih.

„To su danas velika preduzeća, a tehnologija je znatno poskupela. S druge strane, u zasedi ih čekaju striming platforme, gde za cenu jedne ulaznice mesečno dobijete neograničen broj filmova u dnevnoj sobi“, dodaje Karl, napominjući da svako na kraju pravi izbor u skladu sa sopstvenim budžetom.

Ipak, Mažić ne vidi striming platforme kao direktnu konkurenciju. „Istraživanja pokazuju da ljudi koji najviše dolaze u bioskop ujedno najviše koriste i platforme. Bioskop je događaj – od pripreme, dogovaranja, do zajedničkog gledanja i deljenja emocija sa nepoznatim ljudima u mraku sale“, naglašava Mažić. Cilj bioskopa je, dodaje, da publici ponude dodatnu vrednost, emociju i iskustvo koje ne može da se reprodukuje u dnevnoj sobi.

Karl podseća da je upravo to suština bioskopa: „To su dva sata magije. Nemate mobilni telefon, nemate druge distrakcije – samo film i veliko platno.“ Taj kolektivni čin gledanja, smatra on, nezamenljiv je i suštinski važan za filmsku umetnost.

Odlazak na projekcije nikada nije bio samo zabava. Od prvih improvizovanih bioskopa u kafanama, preko zlatnog doba sala poput „Kozare“, „Koloseuma“ i „Jadrana“, do današnjih multipleksa u tržnim centrima, bioskop je uvek bio mesto susreta i društvenog života.

Upravo zato je, kako zaključuje Ivan Karl, važno da bioskopi opstanu. „Iz istog razloga zbog kojeg treba da opstanu i pozorište ili odlazak na utakmicu – to je socijalizacija i kolektivni čin gledanja filma, koji je pre svega pravljen za veliko platno.“

Mažić dodaje da se tehnologija promenila, ali da je suština ostala ista – dobro iskustvo i dobar film. „Kada imate dobar film, sala će biti puna, bez obzira na sve prepreke“, poručio je Karl.