Tvrđava, kad su Krajišnici prosipali vino

„Opasnost je često nevidljiva“, pisao je Vladan Desnica u Proljeću Ivana Galeba. Tom rečenicom moglo bi se opisati stanje bezbrižnosti mladih ljudi iz Knina pred katastrofu u proleće 1990. godine, mladih koji bezbrižno igraju uz taktove „Riblje čorbe“, razmišljajući o fudbalskoj utakmici Dinamo-Zvezda. Tada ni ne pomišljaju da će godinama kasnije nastati maksima „Rat je počeo na Maksimiru“.

Stariji Kninjani su više zabrinuti, vide da se nešto dešava, ali većina i dalje veruje državi i partiji. Ukratko, tim uvodom u katastrofu počinje serija Tvrđava.

Svi znaju šta je na kraju, na kraju je kolona, jedna od najvećih nacionalnih trauma s kraja 20. veka. A na početku je ljubavna priča Srbina i Hrvatice iz Knina.

Nakon emitovanja poslednje epizode, mišljenja o čemu je serija su podeljena.

Slaviša Čurović, glumac koji u seriji tumači lik Zdravka, za RTS kaže da je Tvrđava priča o ljubavi – prema Jugoslaviji, familiji, svojoj novoj državi…

„Tvrđava je serija o izgubljenom 20. veku, da budem još precizniji, o izgubljenom srpskom 20. veku“, smatra Dušan Spasojević, dugogodišnji ambasador.

Istoričar Milan Gulić, ističe da je serija verno dočarala momente sloma i kada ljudi napuštaju svoj zavičaj, zavičaj predaka.

„Prilično je verno pokazana i ta veza koju su mnogi Srbi u Severnoj Dalmaciji, a tu posebno mogu da kažem u gradu iz koga ja potičem, u Benkovcu, osećali prema Crvenoj zvezdi. Crvena zvezda je za njih bila mnogo više od navijanja, mnogo više od fudbalskog kluba koji se bodri, ona je za njih bila sastavni deo identiteta, ona je za njih bila spona sa Beogradom, ona je za njih bila dokaz da su Srbi“, objasnio je Gulić.

Stvarna atmosfera tog proleća u Kninu jeste bila malo drugačija nego u seriji. Na prvim višestranačkim izborima u proleće 90. godine najviše glasova dobila je Srpska demokratska stranka Jovana Raškovića, ali kreatori Tvrđave Knin koriste da ispričaju kolektivnu priču, a Srbi u Hrvatskoj tog proleća masovno su glasali za partiju koja je bila naslednik komunista.

Tvorci serije kažu da likovi u Tvrđavi nemaju veze sa stvarnim ličnostima iz naše novije istorije, ali oni su svakako morali biti inspiracija. U seriji nema velikih istorijskih ličnosti, priču nose obični Krajišnici, ali svaki od njih nosi poruku. I svaki može biti metafora.

Nikica Baša najtragičniji je junak serije. Nikica je policajac, vernik druge Jugoslavije. Iskren, dobronameran, zanesen idealima, ali i lakoveran.

„Nikica je mnogo bolji čovek nego što je Jugoslavija bila država tako da ne mislim da je on njena metafora, on je samo jedan od tih dobrih ljudi, zahvaljujući kojima je Jugoslavija trajala toliko dugo i zahvaljujući kojima deo ljudi danas ima pozitivan odnos prema toj državi. Oni se ne sećaju onoga šta je ona zapravo bila i kako se završilo svaki put u krvi. Mislim, Kraljevina je završena genocidom Srba u Hrvatskoj. Ova Jugoslavija je završena etničkim čišćenjem Srba u Hrvatskoj. Mislim da ta država kao država ne zaslužuje da je se sećamo lepo, ali svi ti ljudi koji su uložili svoje živote u tu ideju, zbog njih vredi sećati se i dobrih strana, kojih je svakako bilo čak i u tom vremenu“, istakao je Mirko Stojković, kreator serije Tvrđava.

Nikica veruje ljudima. Najviše svom prijatelju Dilpari, koji je metafora ne samo za službu Državne bezbednosti.

Stojković ukazuje na grešku u razumevanju toga šta je Beograd u seriji jer se izjednačavaju grad koji je glavni grad Jugoslavije i današnji Beograd koji je glavni grad Srbije.

„Beograd u ovoj seriji je glavni grad Jugoslavije. U Beogradu su oni koji vode Jugoslaviju. Više puta oni kažu i Dilpara i Sredoje da su Jugosloveni, a Beograd koji je izdao Srbe u Krajini je Beograd koji je glavni grad SFRJ. Meni je jasno da mlađa generacija doživljava Beograd kao glavni grad Srbije, i drago mi je što je konačno glavni grad Srbije. Ali samo tokom mog života Beograd je bio glavni grad četiri različite zemlje“, precizirao je Mirko Stojković.

Emisiju „Oko magazin“ o seriji „Tvrđava“, autora Stevana Kostića, možete pogledati u videu na početku teksta.