Таковска 10 о "Тврђави": Нико се није родио као четник, усташа или балија

Серија "Тврђава" изазвала је огромно интересовање и готово да никога није оставила равнодушним, укључујући и оне који нису могли да је гледају, јер нису желели да се подсећају на догађаје које су преживели. Гости Таковске 10 говорили су о "Тврђави" из личног угла и o порукама и поукама које серија шаље.

Публициста и новинар Ратко Дмитровић је, како каже, потиснуо емоције и серију гледао неоптерећен проживљеним.

Он сматра да већ дуже време постоји недостатак великих идеја и прича и копира се холивудски приказ догађаја. Серију "Тврђава" хвали, али наводи да је можда недостајао шири контекст.

"Мени би било прихватљивије да је то све почело у Загребу, да се комбиновало играно и документарно и онда да се спушта на микро ниво", рекао је Дмитровић.

Дмитровић је емоције везане за тај период потиснуо. Рат га је затекао у Загребу, као дописника Политике. Верује да је успео да избегне смрт у пар дана, јер су дошли по њега и тражили га.

"Након Олује сам рекао да, или ћу то савладати или ћу умрети. Ја 35 година носим крст ратног хушкача овде од стране тзв. Југословена који немају емпатију према сопственом народу. То је зато што сам рекао да је нова Хрватска настала на сентименту према НДХ-а и њеном односу према Србима. Тај сентимент према НДХ се појављивао, али је ескалирао у последњих годину дана у тој мери да ни ја то нисам могао да очекујем. Нико није могао да верује да ће се на Томпсоновом концерту појавити пола милиона људи. Тамо није било пола милиона усташа, али је било пола милиона оних који благонаклоно гледају на НДХ", истакао је Дмитровић.

Дамјанић: Серија јесте уметнички, а не документарни приказ

Новинарка Весна Дамјанић није гледала серију из личног осећаја и истакла да она живи "Тврђаву".

"Породично сам везана, моји родитељи тамо живе и ми се сваке године окупљамо. То што нисам гледала није мој став према ауторима, већ што тренутно не могу да то све пролазим. Јесам можда више пута причала да сам доживела Олују, али то је моја приватна ствар", рекла је Дамјанићева.

Разуме потребу људи да гледају серију, али она ће то урадити када, како наводи, дође време. Верује да серија, свима који су избегли из Хрватске, буди трауматично искуство.

"Велико је интересовање и деце која су рођена у то време, или касније. Њима је важно да виде то и упореде са оним што су чули од нас. Серија јесте уметнички, а не документарни приказ", нагласила је Дамјанић.

Дракулић: Нисам могла да пишем о свом искуству

Уредница Дечијег програма на РТС-у Наташа Дракулић, поред похвала за серију, истиче да лично никада није могла да пише о свом искуству.

"Олуја је за нас постала мање важна, јер ми три дана нисмо знали шта је са оцем који је био ухапшен на Плитвицама", рекла је Дракулићева.

За њену породицу тај догађај је био јако страшан и променио је њихове животе.

"Мој отац би данас био жив да се ти дани нису десили", рекла је Дракулићева.

Доста је радила у Хрватској, где је писала и серије, до тренутка изласка филма "Дара из Јасеновца".

Истиче да су њени пријатељи и даље њени пријатељи и после филма.

"Серијал ′Култура Срба′ је на неки начион био мој опроштај са родним крајем, јер више после свих тих претњи не могу да се осећам сигурно поготово не у родном крају где те сви знају. Не треба ђавола изазивати тамо где може да се сакрије", рекла је Дракулићева.

Штрбац: Нисмо одмакли много од 1991. године

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац је и сам проживео Петровачки цесту, а током живота забележио је хиљаде судбина и прича људи.

"Сличне су нам судбине, а опет различите. Скоро сви смо отишли у егзодус и нашли се на Петровачкој цести. Мислим да лакше подносим ударце у животу, него када нешто прочитам или одгледам приче на телевизији о судбинама људи које сам пратио", рекао је Штрбац.

Штрбац је потекао из средине где су били мешовити бракови, који су отишли од Србије, до Канаде и Америке.

"Мени је веома блиско оно што се дешавало са две породице, и то су најјаче емотивне сцене у серији", нагласио је Штрбац.

Председник "Веритаса" је рекао да је серија емитована у погодно време.

"Имали смо од јула, када су били Томсонови концерти, до омладине обучене у усташке униформе на таквим скуповима и окупљањима током Дана српске културе у Загребу и другим местима. У експлозији тог шовинизма који буја у Хрватској појавила се ова серија. Ми нисмо одмакли много од 1991. године, иако је прошло тридесет година од рата, ми нисмо имали горе односе са Хрватском. Нико се није родио као усташа, четник или балија", закључио је Штрбац.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.